Nataša Maletić iz Beograda, pre nekoliko godina rešila je da se iako potpuno ostvarena u drugoj profesiji daleko od zavičaja, ipak vrati svojim korenima i osveži zemlju na kojoj je odrasla. Nataša je rešila da se bavi voćarstvom i da u tome uspe. U svom rodnom kraju, selu Poslon u opštini Ražanj, podigla je prve zasade voća.
„Ideja je krenula da se realizuje pre tri godine, a ideja je bila jedna plantaža, ovakva kakva je sad. Ja jesam iz Beograda, tamo sam rođena, tamo sam i odrasla, ali ovde u selu je rođena moja majka i u našoj kući sam ja već šesta generacija. Zbog toga sam želela da imanje i kuća ne ostanu pusti i prazni i da i ja dam svoj doprinos porodičnoj tradiciji“, priča Nataša.
I prvo su došli zasadi šljive na jednom hektaru, a potom još dva zasada dunje na 80 ari i hektar i dvadeset. Nataša je tokom ovih nekoliko godina putovala iz Beograda kako bi brinula o plantažama i nastaviće tako i ubuduće, uveravajući nas da za pravi san ništa nije teško. Najteže je, međutim, bilo početi kaže, jer je morala baš sve da pravo nauči i dobro se informiše.
Kada je odabir sorti voća koje će gajiti bio u pitanju, naša sagovornica kaže da je i to negde bilo sudbinski i igrom slučaja, a pomalo i sistem eliminacije, u zavisnosti od onoga čime je raspolagala u vreme početka i čime će tek moći kada sve bude krenulo.
„Izbor je bio skoro pa slučajan. Prvo sam se raspitivala šta se u ovom kraju sve gaji i saznala da je kupina ovde najzastupljenija. Međutim, kako sam dalje čitala, razmatrala, proučavala, shvatila sam da je ipak šljiva najbolji izbor za mene“, objašnjava Nataša i dodaje da su i dunje koje gaji isto bilo skoro pa slučajan izbor.
Nataša je izabrala granu poljoprivrede kojom je poželela da se u budućnosti bavi, uložila sredstva kojima je raspolagala i sa edukacijom nastavila i u smislu praćenja i i informisanja o svemu što joj je kao poljoprivrednom proizvođaču u začetku dostupno. Pored pomoći opštine Ražanj, kaže iskoristila je i sve ostalo za šta je bila u mogućnosti da konkuriše.
I nekoliko veoma izazovnih i teških početnih godina je za našom sagovornicom kaže.
A sada je vreme za prve plodove u stvarnom ali i prenesenom smislu – plodove strpljenja i rada. U ovoj godini, Nataša će prvi put sa svojom porodicom iz Beograda doći u prvu berbu. Naučila je kaže mnogo, bila posvećena i neće odustati dok prvi rodovi i šljiva i dunja ne krenu put prodaje i proizvodnje, baš onako kako je sve pre skoro pet godina zamislila.
