Nekada su u ovo doba godine vojvođani uživali u slatko-kiselom ukusu poslastice poznate kao kitnikez. Čekala se s nestrpljenjem jesen i mirisne dunje, te od onog što nije odlazilo u rakiju, vredne domaćice su pravile kitnikez. To je zapravo voćni kolač od dunja koji je uveseljavao i mlađe i starije ukućane. Danas je ova poslastica pomalo zaboravljena, ali smo mi upoznali porodicu Radukin iz Titela koja još uvek čuva tu tradiciju.
“Ovo je porodičan posao. Roditelji su voće počeli da prerađuju pre 30-ak godina. Kitnikez smo pravili za sebe, za porodicu, a pravimo ga po receptu iz 1927. godine. Ideja je da ljudima približimo ovaj pomalo zaboravljeni slatkiš.” – kaže nam Dragan Radukin.
Kitnikez je slatkiš nasleđen od Nemaca. U bukvalnom prevodu znači “sir od dunja”, a zapravo je jedna vrsta želea od dunja, objašnjava nam naš sagovornik. Radukini kitnikez predstavljaju na brojnim manifestacijama širom Srbije, a posebno im je drago kada vide koliko se neki stariji sugrađani obraduju kada na polici vide kitnikez koji ih vraća u detinjstvo.
“To su obično straiji ljudi koji se baš obraduju. Kada vide kitnikez vrate se u detinjstvo, sete se svojih baka i mama. Nekada nije bilo čokolada, kekasa da se kupi, kao danas. On se pravio i mogao je da stoji i po godinu dana, kao i ovaj koji mi pravimo.” – dodaje Dragan.
Slastica svačijeg detinjstva
U našoj zemlji se kitnikez svakako vezuje za Vojvodinu, ali zapravo je reč o poslastici koja se pravi širom sveta, priča nam Dragan.
Svaki korak tokom pripreme kitnikeza radi se ručno, a procedura traje zaista dugo, te mora da prođe oko 10 dana, kako biste uživali u pravom kitnikezu.
“Dunje se dugo kuvaju, pa se pasiraju, pa se onda dugo suši. Nije lako napraviti ga, možda su zato ljudi i odustali od pravljenja kitnikeza.” – kaže nam naš sagovornik.
Ali zahvaljujući porodici Radukin, kitnikez ima budućnost, jer je i Dragan ozbiljan u nameri da nastavi ovu porodičnu tradiciju.
