Pored velikih zasada vinove loze, koje su prevashodno namenjeni za proizvodnju vina vrhunskoh kvaliteta, Nenad Živanov, iz Banatskog Karlovca odučio je da uzgaja i višnju. Voćarstvo kao jedna od profitabilnijih grana, od samog početka bavljenja poljoprivredom bila je izbor broj jedan za našeg sagvornika. Višnja je ove godine u Banatu rodila nešto slabije nego inače, zbog poznih prolećnih mrazeva koji su naneli štetu zasadima. Uprkos tome berba protiče dobro i za koji dan posao se privodi kraju.
U fazi kada je biljkama voda bila najpotrebnija, nije je bilo. Očekivane padavine su izostale i suša je smanjila prinos u delovima višnjika koji se ne navodnjava. Na sreću, veći deo zasada je pod zalivnim sistemima, jer se od prvog dana primenjuje kompletna agrotehnika. Kroz sistem za irigaciju biljka ne dobija samo preko potrebnu vodu, već i sva neophodna hraniva u vidu mikro i makro elemenata.
Cena dobra ali ne i dovoljna
Zbog dosta sunčanih dana, kojima obiluje ovo podneblje, procenat briksa ili suve materije kreće se u rasponu od 18-20, što je veoma dobro budući da višnja prirodno ima izuzetno veliku kiselost ploda. Otkupna cena od 70 dinara po jednom kilogramu nije loša, ali ostavlja malo prostora za zaradu, budući da je sve poskupelo. Voćari su se ipak nadali nešto boljoj zaradi , ističe naš sagovornik i dodaje da do kraja berbe ima vremena za eventualnu korekciju cena u zavisnosti od ponude i tražnje.
Kompetan rod sa ovih plantaža biće preusmeren u izvoz. Sve što se bere spada pod prvu klasu plodova, jer samo tako može da se ponudi stranom tržištu. Trenutna cena višnje namenjene za industriju kreće se oko 50 dinara po jednom kilogramu.
Poslednjih godina višnja sve više dobija na značaju kod nas, pa se shodno tome povećavaju i zasadi ove voćne vrste.