U govedarskoj proizvodnji u grupi salaša po imenu Rančevo kraj Sombora učestvuju tri generacije porodice Tucaković. To je višedecenijska tradicija i osnovni izvor prihoda, a trenutno 40 muznih grla na farmi dnevno proizvede oko 700 litara mleka. Kompletna poljoprivredna proizvodnja podređena je uzgoju goveda, pa iako otkupna cena mleka u poslednje vreme nije zadovoljavajuća, stočarstvo je glavni proizvodni adut ove familije. O aktuelnim prilikama u govedarstvu razgovarali smo sa dvadesetjednogodišnjim Srđanom Tucakovićem, starijim od dvojice braće koji aktivno pomažu starijima u svim poslovima na farmi.
„Proizvodimo mleko, tovimo junad, samo bikove, u manjem broju i to isključivo od naših krava.“ – objašnjava Srđan.
Praksa je pokazala da je u proizvodnji mleka holštajn – frizijska rasa zahvalnija od simentalaca. U tom pravcu delaju i Tucakovići kada je rasni sastav grla u pitanju, a cene diktiraju i izbor grla u tovnom delu govedarstva.
„Holštajn su većinom. Ima nešto i simentalaca ali pokušavamo da pređemo skroz na holštajna. Samo telad, oteljena na farmi, idu u tov, ne kupujemo ništa sa strane.“‚ – kaže Srđan.
Naravno, da bi se stoka prehranila i dostigao zadovoljavajući nivo u proizvodnji mleka i mesa, potrebno je dosta zemlje. Tucakovići ukupno obrađuju oko 70 hektara parcela, a tu spadaju oranice u njihovom vlasništvu i zemlja do koje su došli kroz zakup.
„Naših je oko 30 hektara, a ostalih 40 do 45 je državno. Sve proizvedeno na tim površinama namenjeno je potrošnji same farme i krava. Sejemo uvek oko 15 do 20 jutara lucerke, 50-tak jutara kukuruza i na ostatku sejemo suncokret. Proizvedenu pšenicu menjamo za mekinje i stočno brašno.“ – pojašnjava svoju računicu Srđan.
Intenzivno bavljenje govedarstvom znači i proizvodnju velikih količina stajnjaka. To znači i uštedu, s obzirom da se ne moraju kupovati veštačka đubriva.
„Stajnjaka ima dovoljno. Đubrimo zemlju svake tri godine i mnogo se uštedi na veštaku. Godišnje nađubrimo 25 do 30 jutara.“‚ – kaže Srđan.
Iako je stočarska proizvodnja u porodici deo nasleđa i praktično način života, trenutno nije lako opstati na tržištu i stvarati profit. Upravo je cena mleka Srđanu orijentir u bliskoj budućnosti.
„Ukoliko cena mleka poraste, brat i ja nameravamo da proširimo farmu. U protivnom nisam siguran šta će biti.“ – ističe Srđan.
I ovo je jedan od primera da ima mladih poljoprivrednika koji žele da rade, da ostanu na selima i imanjima koja su im ostala od predaka. Da li će uspeti u toj nameri, zavisi od agrarne politike države, te kretanja cena na sve surovijem tržištu. Ostaje nada da će mladost i volja savladati sve prepreke.
