Poslednjih godina u Srbiji sve više raste interesovanje za podizanje zasada borovnice. Naši proizvodjači su uvideli značaj ove kulture, njenu visoku vrednost na jedinici površine, kao i ekonomsku sigurnost koju borovnica donosi. Milutin Kojić, mladi voćar iz okoline Mionice, posle završenog poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, odlučio je da zajedno sa drugom zasnuje jedan savremeni zasad ove voćne vrste. Njegovo primenjeno znanje i iskustvo koje ima u oblasti agronomije mnogo su mu pomogli u poslu. Posle dužeg razmišljanja izbor je pao na borovnicu, jer već duži niz godina ona ima zagarantovan otkup i stabilnu cenu.
Na oko 50 ari posađeno je 1.000 sadnica koje su smeštene u supstrat. Prilikom zasnivanja zasada veoma je važan izbor kvalitetnog sadnog materjala. Zdrave, bezvirusne i sertifikovane sadnice jedan su od najvažnijih faktora visokog roda. Ova godina je donela mnoštovo izazova u proizvodnji. Zbog nepovoljnih vremenskih prilika najveći problem bili su korovi kao konkurencija gajenoj biljci.
Zahtevi borovnice i redukcija troškova
Da bi se koren borovnice optimalno razvijao potrebno je da zemljište na kome ona raste bude ne samo humusno, već i peskovito, rastresito. Izbor zemljišta, navodnjavanje i prihranjivanje su od presudnog uticaja na prinos borovnice. Zasad našeg domaćina, po mnogo čemu je specifičan od drugih zasada, pre svega u pogledu smanjenja troškova u proizvodnji. Trudili su se da redukuju troškove, a da prinos i prirast ostanu isti. Šta je tačno urađeno pogledajte u video prilogu gore.
Rezidba jedna od najvažnijih agrotehničkih mera
Jedna od najvažnijih agrotehničkoh mera prilikom uzgoja borovnije jeste pravilna rezidba. Pravilno orezana biljka borovnice daje manje plodova, ali su oni krupni, prvoklasni i pogodni za upotrebu. Naš sagovornik kaže da u godini pune rodnosti očekuje prinos od oko 3 tone po jednom hektaru.
Početna ulaganja, subvencije i prodaja
Početna ulaganja u podizanje zasada borovnice nisu mala. Potrebno je oko 10.000 evra da se zasnuje zasad. U pogledu subvencija, naš sagovornik kaže, da je podneo svu neophodnu dokumentaciju i da čeka povraćaj sredstava. Za sada sve je finansirao iz sopstvenih izvora prihoda. Uprkos visokim početnim ulaganjima, uložena sredstva mogu da se vrate za 3-4 godine.
Organizovanog otkupa u ovom kraju nema, ali je borovnica tražena roba koja se prodaje po dobroj ceni, pa ni troškovi transporta do većih mesta u Srbiji ne predstavljaju problem u proizvodnji.
Sagovornik: dipl.inž. Milutin Kojić, uzgajivač borovnice iz okoline Mionice
