Kada se bavite voćarskom proizvodnjom kreativnosti, čini se, nikada kraja. O tome svakako svedoči ideja voćara Dejana Stambolića iz Ražnja. Dejan je prvi u svojoj porodici koji se bavi poljoprivredom. Šest godina nakon pokretanja proizvodnje moglo bi se reći da je u pitanju, naizgled, jednostavno voćarstvo sa nekoliko kultura. Potom je usledila i prerada voća.
‚‚Bavim se voćarstvom već šest godina, a prerada voća je u trećoj godini. Imo hektar i po dunje i pola hektara kupine. Zasadili smo i malinu, 13 ari i jagodu na jedno 13 ari. Kupinu imamo Polanu, jagodu Zenga zbog slatkog. Dunju imamo leskovačku i Vranjanca.‚‚ – iznosi svoj asortiman Dejan.
Dejan i njegova porodica ništa ne prodaju od voća. Svo voće ide za preradu u njihovom gazdinstvu. Nije bilo teško napraviti računicu od početka, kaže naše domaćin.
‚‚Slušajući druge ljude i kako su nesigurne cene, prerada voća je bila odluka koju smo odmah doneli. Plasiramo ga kao gotov proizvod i tu imamo dodatu vrednost na to voće. Bolje da mi zaradimo nego da damo da neko drugi zarađuje na našem voću.‚‚ – objašnjava svoje razloge za preradu voća Dejan.
Savku sortu kultura koje gaje, pažljivo su izabrali. Od početka, reč je o porodičnoj proizvodnji u koju su uključeni, osim Dejana i njegova supruga i tašta. Spretnost i umeće tašte dovelo je do toga da ona postane i nosilac brenda, Taština kuhinja.
‚‚Proizvodimo džemove od šljiva, slatko od kupina, vino od kupina, slatko sa orasima od dunja, slatko od jagoda. Sad ćemo da počnemo i slatko od malina. Rakiju, domaću dunjevaču. Ja sam birao proizvode jer sam video šta ljudi traže. Traže domaće a rakija je sama po sebi došla jer imamo dosta otpadaka i to ne bacamo već fermentišemo i pečemo rakiju.‚‚ – iznosi nam svoj asortiman Dejan.
Najbolje iz Taštine kuhinje
Bili smo znatiželjni da saznamo šta ljudi u Srbiji najviše vole iz Taštine kuhinje.
‚‚Rakiju! To je i najskuplje za proizvodnju. Znate da rakija iziskuje najviše ulaga. Ljudi najviše traže rakiju. Od slatkog ide sve. Svake godine povećavamo. Sad smo došli do nekih 3000 tegli a počeli smo sa 100 tegli. Sad povećavamo na 5000 tegli.‚‚ – uz osmeh nam priča Dejan.
Počeli su sami, Dejan, supruga i tašta. Šest godina kasnije tajne recepte znaju samo oni. Za kuhinju, odnosno proizvodnju, zadužena je uglavnom tašta. Dejan brine o celokupnom procesu proizvodnje, berbe i obrade voće. Ne pamti Dejan kada je otišao na odmor. Svaka kultura traži posvećenost, tretmane i vreme.
‚‚Dunja je teška za obradu i teška da se očuva. Ima dosta bolesti. Ervinija hoće da je zahvati i ona nam je najveći problem.‚‚ – ističe Dejan.
Dobra strana uzgoja i prerade voća koja ostaje u porodici je što kada je cena voća niska, oni to ne osete. Sve ode na preradu. Dejan planira da svoju proizvodnju i proširuje. Za sada su još mali brend prepoznatljiv po kvalitetu ali sa velikim ambicijama.
‚‚Planovi su da dignemo još dva hektara dunje. Nama dunja fali, nemamo je dovoljno. Ovde u okolini i nema baš dunje. Da neko posadi samo zasad dunje, to je ovde ređe.‚‚ – kaže Dejan.
Iz Taštine kuhinje za sada se najviše traži dunja te će i proizvodnja ovog gazdinstva ići u tom pravcu. Za prepoznatljivost je uvek potrebno vreme i preporuka zadovoljnih kupaca. Ovaj voćar tvrdi da je za pokretanje prerade voća, osim strpljenja, potrebno i dosta sredstava. Iako sve deluje iscrpno, Dejan nas je uverio da je svaka od prethodnih godina vredela, a najbolje tek dolaze.
