Novonastala sitacuja u svetu i rat u Ukrajni promenili su mnogo toga ne samo u geopolitičkom smislu, već i u smislu poslovanja i kretanja na tržištu. Ponuda i tražnja se menjaju iz dana u dan, a cene jedva da mogu da isprate sve promene. Zbog obustave izvoza veštačkog đubriva iz Rusije, danas imamo 3 puta skuplju hranu za biljke nego prošle godine u ovo vreme. Kada je reč o izvozu naše jabuke na tržište Rusije, nedavno je došlo do stagnacije i niske tražnje, pa su voćari bili zabrinuti.
Novi Slankamen je opština koja ima najveći broj zadruga po glavi stanovnika u Srbiji. Ovo mesto je svetli primer zadrugarstva kakvo smo nekada poznavali. Ivan Tomić je član zadruge „Slankamenka“, koja se prevashodno bavi voćarstvom, najviše se trguje sa jabukom kao primarnom voćnom vrstom.
Slankamen je tradicionalno voćarski kraj, pa se moderni zasadi i nove tehnologije u voćarstvu ovde brzo šire, ističe naš sagovornik. Međutim, nevolja je u tome što se površine pod jabukom smanjuju, zbog slabije tražnje u proteklom periodu. Jabuka se, tokom zime, slabo prodavala i ostajala je u hladnjačama, a razlog tome su promenjeni uslovi na tržištu. Količina i kvalitet ostaju imperativ gde god da se jabuka prodaje. Problem je u tome što ni ruskih kupaca nema kao ranije.
UDRUĐENIM SNAGAMA NA TRŽIŠTE
U trenutku naše posete, u hladnjači se vršilo sortiranje, pakovanje i pripremanje za ruskog kupca. Skladište zadruge ima kapacitet od 3.000 tona sa kontrolisanom atmosferom, a isto toliko zadrugari poseduju i kućnih hladnjača. Godišnje se ukupno proizvede oko 6.000 tona jabuke koja se najvećim delom prodaje na inostranom i domaćem tržištu, a samo manji deo završi u industrijskoj proizvodnji. Tržište traži kvalitetnu jabuku, što na žalost, nije u stanju da isprati veći broj proizvođača.
Pozitivne strane zadrugarstva najviše dolaze do izražaja u teškim godinama, pa su tako prednosti udruživanja brojne. Bez udruživanja poljoprivrednici teže dolaze do kupaca i repromaterijala, jer samo udruženi i sa većim količinama postižu bolju cenu na tržištu. Bez zadruge svaki pojedinačni proizvođač će imati problema da samostalno opstane u složenoj tržišnoj utakmici. Prema rečima našeg sagovornika u ovom treutku je veoma teško da svako od voćara pojedinačno gradi sopstvene hladnjače, pa je zajednička najbolje rešenje.
Jedan od osnovnih postulata poljoprivredne proizvodnje godinama se zasnivao na zadrugarstvu, bez koga nema ni prosperiteta. Pravila se nisu promenila do današnjeg dana, sve je ostalo isto, samo je u međuvremenu vera seljaka u zajednički interes bila promenljiva. Zadruga u Slankamenu je dobar primer udruživanja. Sloga je bila i biće pokretač napretka.
