Prodica Markić iz Rume se već dugi niz godina profesionalno bavi povrtarstvom, tačnije plasteničkom proizvodnjom povrća. Ono što je zanimljivo jeste to što se njihova proizvodnja nalazi bukvalno u bašti iza kuće, a cilj im je sa površina kojima raspolažu, izvući maksimum.
Proizvodnja zelene salate tokom cele godine
U njihovoj proizvodnji prvenstveno dominira salata. Njoj su dali najviše prostora, dok su u plastenicima paprika i paradajz, a zastupljen je i celer. Inače salatu imaju tokom čitave godine. Kako jednu oberu, odmah rasade drugu. Oko nje ima najmanje posla, kaže Antun Markić. Radne snage je sve manje, te će verovatno u budućnosti samo nju i raditi. Dominira puterica, ali tu je i ukrasna koja se malo teže prodaje, dodaje naš sagovornik.
“Recimo ako imate 100 komada, prodaćete 90 puterice, a 10 ove ukrasne. Ona je specifična, druga ciljna grupa je kupuje. Obično su to hoteli, restorani koji je koriste za dekoraciju.” – kaže Antun.
Kako nam je rekao naš domaćin bilo je ovo veoma turbulentno proleće zbog epidemije, ali zato očekuju daleko bolji nastavak sezone.
“U jednom trenutku je bio problem sa plasmanom, jer mi ovo dugo radimo, za određene kupce. To su uglavnom menze i restorani po Beogradu. Upravo ti preduzetnici nisu radili zbog epidemije, pa smo imali problem sa plasmanom salate. Ali šta da se radi. Čim je ta salata prošla, mi sejemo drugu, raditi se mora.” – ističe Antun.
Sami proizvode rasad, plastenici nikad prazni
Kao što smo rekli, Markići salatu proizvode tokom čitave godine. Sami proizvode i rasad salate, kako za sebe, tako i za druge. Isto je i sa paradajzom. Cilj je, sa ovih površina izvući maksimum, ističe naš sagovornik.
“Svi ovi što se bave ovde kod nas plastenicima dolaze kod mene. Ja im radim rasadu, kako ranu, tako i rasadu za proizvodnju na otvorenom. Trudim se da uvek radim kvalitetno, pa imam kupce koji dolaze svake godine. E tu je prednost što sve radim na okućnici, jer kako grejem kuću, tako grejem i plastenik. Kod mene dođu da kupe i oni kojima treba 10 komada za baštu, jer se nalazim u naseljenom mestu.” – kaže Antun.
Izbor sorte paradajza i paprike doprinosi lakšoj prodaji
U jednom plasteniku je paradajz, taman onoliko koliko mogu prodati. Antun se odlučio za “pink rok” koji smatra veoma kvalitetnim iz više razloga.
“Unazad 5-6 godina javlja se ono belo unutar paradajza. Retko ko može sa sigurnošću da objasni zašto je to tako. Ja mislim da ima veze sa sortom, kao i sa prihranom. E kako bih to izbegao, ja sam se odlučio za pink rok. On je onaj rozi paradajz, veoma mesnat, nema tog belog unutra. Iz Turske je. On se sve više traži na tržištu. Ovo nisu velike količine koje ja proizvedem, taman koliko mogu sigurno da prodam, tako reći unapred.” – dodaje Antun.
A u drugom plasteniku rasađena je paprika. I ovde je zanimljiv izbor sorte. Naime reč je o crvenoj rogi, na koju ne nailazimo tako često u plasteničkoj proizvodnji. Suština priče je da na tržištu budete prvi, pa Antun prvu berbu očekuje već početkom jula meseca.
“Retko ko radi crvenu rogu u plastenicima. Ona kad stigne, opet se babura lakše prodaje, nego crvena roga. Sa druge strane, ja je radim u plasteniku kako bi mi dospela početkom jula, kada je još nema, pa je restorani traže. Opet, proizvedem onoliko koliko mogu da plasiram, dakle ni ovde se ne radi o velikim količinama, imam je u jednom plasteniku.” – objašnjava naš domaćin.
CILJ: Izvući maksimum sa okućnice
Antun dodaje i to da on svoje povrće plasira hotelima i piljarnicama, te onda mora u ponudi imati više stvari. Osim toga, veće količine nečega je teže prodati, te plan koji on sprovodi za sada lepo funkcioniše. Koncept priče porodice Markić jeste da sa površina sa kojima raspolažu izvuku maksimum, kako bi njihov rad i ulog bili smisleni. Njihova prednost jeste to što su im parcele na okućnici, jer oni praktično sve ovo rade u bašti iza kuća. Prednost je i to, kaže Antun, što se nalaze u gradu, u Rumi, što ih na neki način čini jedinstvenim.
“Mene kada pitaju gde proizvodim, pa kada kažem u Rumi, oni misle da lažem, da sam iz nekog od okolinih sela. Ja kažem, baš u Rumi, proizvodim sve ovo iza kuće. I to je moja prednost. Ja mogu da odnesem u piljarnicu i dve kutije salate, jer su mi blizu, isplati mi se. Cilj mi je da izvučem maksimum. Plastenik ne sme biti prazan duže od dva dana. Čim povadim nešto, freziram i sutradan rasađujem. To je suština. Kada završim sa paradajzom i paprikom, odmah idem sa kornišonima, i tako u krug. Taj ciklus se meni pokazao kao veoma dobar.” – priča nam naš sagovornik.
Imao je naš domaćin plan da koncept njegove prodaje bude kao što je to sve popularnije na zapadu. Da domaćica dođe kod njega sa cegerom, da joj on nabere sveže i zdravo povrće i da ona zadovoljna ode kući. To zvuči jako zanimljivo, no, naš domaćin kaže, da kod nas još uvek nije momenat za tako nešto. Možda u nekom većem gradu, ali samo pod uslovom da ti se proizvodnja nalazi na okućnici.
