Proizvodnja jagoda i malina, mladog poljoprivrednik iz sela Bogosavac kod Šapca, Miloš Jevtić, započeta je pre desetak godina. Trenutno pod jagodom ima skoro 5,5 hektara na otvorenom i oko 20 ari pod plastenicima. Sezona lagano počinje, te je Miloš već priveo kraju sređivanje jagoda. Na samom startu sezone, osvrnuli smo se i na prethodnu koja, za jagodu, i nije bila tako sjajna, priča nam Miloš.
“Prošla godina je bila loša za proizvodnju jagode. Maj je bio kišan, a u periodu cvetanja ovde smo imali mrazeve, koji su nam skinuli prvi rod. Kiše su posle otežale uslove proizvodnje, bilo je više zaštite zbog truleži, tako da sve u svemu godina nije bila dobra.” – kaže Miloš.
Proizvodnja jagoda praktično i nije mirovala tokom ove zime, dodaje Miloš. Iscrpljena je, ali zbog blage zime, već se mora razmišljati i o štetočinama. Jagodu je pokrio sredinom februara, a prvi rod se očekuje oko 15. aprila.
“Pošto nije bilo jake zime, jagoda nije mirovala, deluje da je iscrpljena, pa smo sačekali da se plastenici zagreju kao i bankovi na oko 12-13 stepeni i odmah smo krenuli sa starterima. Tretirali smo nakon čišćenja bakrom i to je to.” – priča nam naš domaćin.
PRVA DOMAĆA JAGODA JE UVEK TRAŽENA
Što se tiče jagode u plastenicima, reč je o unosnoj proizvodnji, ističe naš domaćin. Nema ih puno u ovom kraju koji se time bave. Ulaganja jesu veća, ali prva jagoda je i veoma tražena roba, a cena joj je prošle godine bila od 300 do 350 dinara.
“Prvi plodovi dospevaju oko 15. aprila, već oko 20. beremo. U odnosu na jogodu koja je napolju, prinos je manji, ali je cena veća. Oprašivanje je problematično, jer nema pčela, odnosno desi se da bude i hladno kada ona cveta, a teže ih je i uvesti u plastenike. I plodovi ove jagode budu nepravilni, ali uprkos svemu to je veoma tražena roba.” – priča nam Miloš.
Kao što je Miloš i rekao, najveći problem u proizvodnji jagode u zatvorenom jeste oprašivanje. On je probao da isprska ulaz u plastenike slatkim sokom od maline, što je privuklo pčele, a oprašivanje je bilo uspešnije. Osim toga, veoma se mora voditi računa i o vlažnosti u samom plasteniku, ističe naš domaćin.
“Jedan od problema je i provetravanje. Mora se paziti na vlažnost u plasteniku. Oni su kod mene dugački 20 metara i poređani su jedan pored drugog, a ne u niz, baš zbog tog provetravanja.” – objašnjava naš sagovornik.
ŠTO VIŠE KUPACA, BOLJA CENA
U ovom delu mačvanskog okruga, proizvodnja jagoda je izuzetno popularna. I naš domaćin na nju gleda kao na perspektivan posao. Problem je nastao kada je opao broj kupaca zbog Uredbe o tome ko sme da izvozi, smatra Miloš.
“Prodaja zavisi od ponude i potražnje. Ako je maj lep, ako ima kupaca i cena je bolja. Rusi su kod nas sami dolazili, traže sortu klei, jer ona dobro podnosi transport. Malo je kupce uticala Uredba o minimumu od 500 tona hladnjače, sad su najavili da će to smanjiti na 250, nadam se da hoće i da će biti više ljudi koji će imati pravo izvoza.” – kaže Miloš.
Osim jagode, Miloš ima i 2,5 hektara pod malinama, a tu je problematika malo ozbiljnija. Dosta ljudi je odustalo od nje, iskrčilo malinjake, ili ih je zapustilo i prepustilo prirodi. Miloš je sve radio i održavao kao da će cena biti zadovoljavajuća, te se nada da će se situacija za ovu izvoznu voćnu vrstu u skorije vreme bar malo popraviti.
