Fenomen opadanja nezrelih plodova voćaka, razlog je za zabrinutost voćara baš kao i baštovana hobista. Ponekad su razlozi ove pojave relativno bezazleni, kao na primer kada se voćka oslobađa prekomernog roda tako što redukuje broj plodova na granama. Ipak, uzroci su najčešće mnogo neprijatniji i tiču se štetočina, oboljenja, nepovoljnih vremenskih uslova kao i izostanka agrotehničkih mera.
Jabuke, primera radi, imaju nekoliko ciklusa prevremenog opadanja plodova. Prvi nastupa onda kada opadaju i latice cvetova, i može trajati dve do tri nedelje. Sitni plodovi koji tada opadaju su oni koji nisu oprašeni te se ne mogu dalje razvijati.
Naime, za većinu vrsta voćaka neophodno je da budu oprašene od strane pčela, te do izostanka polinacije može doći usled previše hladnog i vlažnog vremena tokom perioda cvetanja ili usled izostanka pčela. Takođe, pojava mrazeva neposredno pred fazu otvaranja pupoljaka dovodi do preranog opadanja plodova.
Nepovoljni vremenski uslovi, poput toplih talasa tokom proleća mogu dovesti do opadanja nezrelih plodova voćnih vrsta kojima to izrazito smeta. Takođe, ono što važi za drveće voćki uopšte, je da ukoliko je izostala adekvatna irigacija, drveće će biti sklonije prevremenom opadanju voćki.
Bolesti i štetočine kao uzrok opadanja nerzelih plodova
Različita oboljenja kao i štetočine, jedan su od glavnih uzročnika ovog fenomena. Hladno i vlažno vreme tokom perioda cvetanja oraha, gotovo po pravilu rezultira pojavom orahove plamenjače, bakterijskog oboljenja koje oštećuje orahove resice, lišće kao i novooprašene plodove. Zaraženi plodovi potom najčešće prerano otpadaju.
Sa duge strane, larva jabučnog leptirka, štetočina je koja najčešće prouzrokuje prerano opadanje plodova jabuke ali i kruške. Što se jabuka i krušaka tiče, drugo opadanje događa se kada su voćke veličine kamenčića, tokom maja i juna, te se zove još i „junsko opadanje“. Objašnjenje za ovo opadanje pronalazi se u prirodnoj kompeticiji između plodova za raspoložive resurse.
Proređivanje plodova
Kod mnogih voćnih vrsta proređivanje plodova može da smanji opadanje nezrelih plodova. Na primer, kod jabuke je veoma važna mera hemijska i ručna proreda jabuke. Broj plodova po jednom stablu je jasno definisana karakteristika svake sorte, prečnika debla u osnovi i uzgojnog oblika.
Kod nekih vrsta voćaka poput šljiva, može doći do opadanja nezrelih plodova čak i tokom leta, što se može izbeći odgovarajućim orezivanjem. Koliko oštro orezivanje treba primeniti prevashodno zavisi od tipa voćke.
Značaj proreda plodova nektarine i breskve je velik. Breskve i nektarine, primera radi, zahtevaju prostor na grani od minimum 6-7 cm u prečniku kako bi se nesmetano razvijale. Stoga je, tokom aprila i maja potrebno ukloniti sitne voćke dužine 2-3 cm a onima koje ostaju na grani obezbediti razmak od bar 15 cm. Ovo će rezultirati većim brojem voćaka na zemlji nego na granama ali će one koje ostanu biti krupne i zdrave a sprečiće se i lomljenje grana usled prevelike težine.
Kajsije se mogu prorediti sa grana kada imaju oko 2 cm u prečniku tako da se svakoj voćki koja ostaje na grani obezbedi 7-8 cm prostora za rast. Isto važi i za šljive s tim da im se ostavlja razmak na grani od 10-15 cm. Jabuke se proređuju nakon „junskog opadanja“ i to tako da im se obezbedi 15 cm razmaka na grani. Kada konačno i zrele voćke krenu da opadaju znači da je došlo vreme za berbu.
