Podaci međunarodne organizacije FAO pokazuju da se višnja u Srbiji gaji na oko 26.000 hektara. Godišnje se u našoj zemlji proizvede oko 105.000 tona ovog voća. Dobar deo proizvodnje se izvozi. U zamrznutom stanju višnju najviše prodajemo na tržištu Evropske unije. S druge strane sveži plodovi namenjeni su isključivo ruskom tržištu. Mirkan Kostović iz okoline Kraljeva, ima dugogodišnje iskustvo u oblasti voćarstva, na oko 7 hektara gaji krušku, jabuku i kajsiju, a od nedavno je podigao i moderan višnjik kako bi smanjio rizik od loših godina i niskih otkupnih cena drugih voćnih vrsta.
U Kraljevu i okolini mahom dominira voćarstvo kao primarna poljoprivredna grana, agroekološki uslovi su odlični, a najveći problem predstavlja nedostatak zadruga i organizovanog otkupa, pa je plasman robe neizvestan. Kada krene sezona berbe voćari do poslednjeg momenta ne znaju kome, po kojoj ceni u kojoj količini će moći da prodaju svoju robu.
Uzgoj višnje
Višnja uglavnom raste kao grmoliko stablo, a najbolje uspeva na obroncima i blagim padinama koje su okrenute ka jugu, jugoistoku ili istoku. Stablo plemenitih sorti višanja dožive od 25 do 30 godina. U našim uslovima višnja cveta u drugoj i trećoj dekadi aprila. Oprašivanje višnje uglavnom se obavlja insektima i to u prvom redu pčelama. Za jedan hektar višnjika potrebno je 4-6 košnica, a na jednom hektaru se sadi oko 500 sadnica. Prošla godina bile je dobra po pitanju roda, ali ne i cene, ističe naš sagovornik.
Protivgradna mreža i višnja
Protivgradna mreža se kod nas retko viđa u zasadu višanja, prevashodno ona se koristi u zasadima jabuka, trešanja i drugih voćnih vrsta. Budući da je ovaj kraj podložan gradonosnim oblacima, mreža koja pokriva zasad spasila je veći deo roda.
Prilikom zasnivanja zasada i podizanja protivgradne mreže, pomoć države za opremu i mehanizaciju mnogo je značila. Savremeno voćarstvo nije jeftina investicija, ali uz pomoć subvencija može da se realizuje.
Naš domaćin je kompletnu voćarsku proizvodnju ostavio sinu, koga smo zatekli u zasadu. Mladi naslednik namerava da ostane na selu, jer tu vidi svoju budućnost. Jedan od gorućih problema u ovom kraju jeste nedostatak radne snage.
Kada je isplativost voćnih vrsti u pitanju, tu pravila nema, kaže naš sagovornik, I dodaje da je neophodno imati više različitih voćki u zasadu kako bi se obezbedila kakva takva zarada.
U ovom trenutku zimska rezidba voća je u toku, i ona jednim delom opredeljuje rod za narednu godinu. Od dobre rezidbe zavisi mnogo toga.
Opširnije pogledajte u video prilogu gore.
Sagovornik: Kostović Mirkan, voćar iz Kraljeva
