Savremeni uzgoj višnje i značaj protivgradne mreže

0
287

Podaci međunarodne organizacije FAO pokazuju da se višnja u Srbiji gaji na oko 26.000 hektara. Godišnje se u našoj zemlji proizvede oko 105.000 tona ovog voća. Dobar deo proizvodnje se izvozi. U zamrznutom stanju višnju najviše prodajemo na tržištu Evropske unije. S druge strane sveži plodovi namenjeni su isključivo ruskom tržištu. Mirkan Kostović iz okoline Kraljeva, ima dugogodišnje iskustvo u oblasti voćarstva, na oko 7 hektara gaji krušku, jabuku i kajsiju, a od nedavno je podigao i moderan višnjik kako bi smanjio rizik od loših godina i niskih otkupnih cena drugih voćnih vrsta.

Adama Maganic 1120x180

U Kraljevu i okolini mahom dominira voćarstvo kao primarna poljoprivredna grana, agroekološki uslovi su odlični, a najveći problem predstavlja nedostatak zadruga i organizovanog otkupa, pa je plasman robe neizvestan. Kada krene sezona berbe voćari do poslednjeg momenta ne znaju kome, po kojoj ceni  u kojoj količini će moći da prodaju svoju robu.

Uzgoj višnje

Višnja uglavnom raste kao grmoliko stablo, a najbolje uspeva na obroncima i blagim padinama koje su okrenute ka jugu, jugoistoku ili istoku. Stablo plemenitih sorti višanja dožive od 25 do 30 godina. U našim uslovima višnja cveta u drugoj i trećoj dekadi aprila. Oprašivanje višnje uglavnom se obavlja insektima i to u prvom redu pčelama. Za jedan hektar višnjika potrebno je 4-6 košnica, a na jednom hektaru se sadi oko 500 sadnica. Prošla godina bile je dobra po pitanju roda, ali ne i cene, ističe naš sagovornik.

Paradajz 1120x180

Protivgradna mreža i višnja

Protivgradna mreža se kod nas retko viđa u zasadu višanja, prevashodno ona se koristi u zasadima jabuka, trešanja i drugih voćnih vrsta. Budući da je ovaj kraj podložan gradonosnim oblacima, mreža koja pokriva zasad spasila je veći deo roda.

PROČITAJTE I...  Proizvodnja višanja i njihova prerada

Prilikom zasnivanja zasada i podizanja protivgradne mreže, pomoć države za opremu i mehanizaciju mnogo je značila. Savremeno voćarstvo nije jeftina investicija, ali uz pomoć subvencija može da se realizuje.

Web baner Delaro Bayer 1120x180 V01

Naš domaćin je kompletnu voćarsku proizvodnju ostavio sinu, koga smo zatekli u zasadu. Mladi naslednik namerava da ostane na selu, jer tu vidi svoju budućnost. Jedan od gorućih problema u ovom kraju jeste nedostatak radne snage.

Kada je isplativost voćnih vrsti u pitanju, tu pravila nema, kaže naš sagovornik, I dodaje da je neophodno imati više različitih voćki u zasadu kako bi se obezbedila kakva takva zarada.

Krompir 1120x180

U ovom trenutku zimska rezidba voća je u toku, i ona jednim delom opredeljuje rod za narednu godinu. Od dobre rezidbe zavisi mnogo toga.

Opširnije pogledajte u video prilogu gore.

Web baner LEK Bayer 1120x180 V01

Sagovornik: Kostović Mirkan, voćar iz Kraljeva

Prethodni tekstAktuelne mere nege i zaštite RASADA
Sledeći tekstVlada uvela uvozne takse na mleko i kačkavalj

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime