Pucanje plodova trešnje je jedan od najvećih problema u njenom uzgoju, pa je često i pitanje da li postoje mere za sprečavanje ove pojave.
Ispucali plodovi se ne mogu prodati za potrošnju u svežem stanju, a veoma su podložni pojavi truleži plodova. Ukoliko je, pritom, reč o osetljivim sortama, nekada se dešava da ekonomska šteta bude veoma velika, čak i preko 90 posto ispucalih plodova.
Postoje tri različita tipa pucanja plodova. Prvi tip se javlja u vidu kružnih ili polukružnih pukotina oko peteljkinog udubljenja. Drugi tip se ispoljava u vidu pukotina istog oblika na vrhu ploda. Treći vid se ispoljava u vidu dugih, nepravilnih i često dubokih pukotina, koje se javljaju sa strane ploda.
Prva dva tipa pukotina mogu da se jave znatno pre berbe i u tom slučaju tkivo oko njih može da oplutnjavi, čime se sprečava pojava truleži ploda. Međutim, treći tip pukotina se javlja kasnije i one su podložne pojavi truleži.
Na pucanje plodova utiče veliki broj faktora, poput osobin pokožice, faze razvoja ploda, količine padavina i temperature, krupnoća ploda…
Za sprečavanje ili smanivanje pojava pucanja plodova trešnje mogu se primeniti sledeće mere:
– izbor sorti koje su manje sklone ovoj pojavi;
– pokrivanje zasada zaštitnom folijom.
– fizičko uklanjanje vode sa plodova (stresanje manjih/mlađih stabala ili korišćenje atomizera koji duvanjem vazduha vrše odstranjivanje vode sa plodova);
– hemijsko tretiranje stabala mineralnim solima (kacijuma, aluminijuma, bakra, gvožđa, bora i dr.), antitranspirantima (voštanim emulzijama koje prave film preko ploda i ne dozvoljavaju ulazak vode u plod, kao i odavanje vode transpiracijom), okvašivačima (utiču na razbijanje kapljica vode i brže isparavanje).
Kada je reč o mineralnim solima, prskanje se radi 3-4 nedelje pre berbe u intervalima od 7 dana.
Referenca: PSSS Kikinda
J. Kljajić, dipl.inž.
