Srbija je postala prepoznatljiva po malini odličnog kvaliteta, što je svrstava među značajnije proizvođače ovog voća u svetu. Ariljska malina je uvek bila u središtu pažnje domaće javnosti. Bilo da se radi o otkupu, niskoj ceni, ratu sa hladnjačama ili konkurenciji iz drugih zemalja. U ovom trenutku ariljska malina, ubrana letos, stoji u hladnjačama.
Zadruga Agro eko voće okuplja oko 130 kooperanata zadrugara. Božo Joković ispred zadruge kaže da ovakvo stanje sa malinama nikada nije bilo. Godina je bila praćena svim mogućim elementarnim nepogodama, a proizvođači nikada nisu ušli u proizvodnju sa skupljim inputima nego ove 2022. godine. Kako kaže, oni ne vide izlaz iz ove situacije.
Problem je niska otkupna cena koja ne pokriva ni osnovna ulaganja. Malinari neće da daju svoju malinu ispod cene i ona sada čeka neke bolje dane. Za razliku od letošnje dobre otkupne cene od oko 600 dinara, za malinu se sada nudi 300 dinara. Mnogi ocenjuju da se dešava čistka u poslu sa malinama.
Ariljski kraj poseduje idealne agroekološke uslove za uzgoj maline. Nema domaćinstva u ovom delu Srbije koje nije posadilo makar nekoliko redova „crvenog zlata“. Stručnjaci iz ove oblasti tvrde da je naša malina veoma konkurentna na svetskom tržištu i po ceni i po kvalitetu.
Od „crvenog zlata“ na ivici bankrota
Osim drastičnog poskupljenja inputa, još jedan od velikih problema malinara predstavlja i nedostatak radne snage. Ariljski kraj broji oko 14.000 stanovnika, a samo u berbi je potrebno 10.000 berača. Mnogo ljudi je otišlo za boljim poslom, u gradove ili inostranstvo, pa je berba velika stavka budući da se isključivo ručno bere i da nema mašinske berbe.
Naš sagovornik se povodom problema sa malinom obraćao ministarstvu poljoprivrede tvrdeći da se maline ih pojedinih hladnjača u Srbiji izvoze po dobroj ceni, ali ova malina u arilju nije te sreće. Proizvođači se nalaze u velikom problemu i ukoliko se ne prihvate njihovi zahtevi aktuelna situacija će ih dovesti do bankrota, kaže naš sagovornik.
Oni traže moratorijum srednjih i velikih hladnjača, a da male zadrugarske hladnjače uđu u Fond za razvoj kako bi dobile kredite za obrtna sredstva sa zalogom robe koju imaju i ostalog kapitala, a kako bi mogli da isplate proizvođače i zadrugare.
Priča oko ariljske maline svake godine doživljava neku novu aktuelnost. U narednom periodu ostaje da se vidi da li će malinari dobiti bolju cenu i da li će se izaći u susret njihovim zahtevima. Za kraj ove priče važno je napomenuti i to da je „crveno zlato“, iz Srbije, zbog svog kvaliteta, dobilo u Briselu status brenda sa zaštićenim geografskim poreklom.
Opširnije pogledajte u video prilogu gore.
Sagovornik: Božo Joković-zadruga Eko voće, Arilje
