GLOG: Impresivan zaštitnik zdravlja, a lako se uzgaja

0
934
glog
Foto: Wiktionary.org/ Autor: Jean-Pol GRANDMONT - Own work, CC BY 3.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=11640461

Glog je jedna od najboljih biljaka za zdravlje srca, protiv hroničnog stresa i visokog pritiska. Reč je o biljci koja ne traži puno, a koja mnogo daje. Kako se gaji i upotrebljava saznaćete u narednim redovima.

Web baner Dekalb Bayer 1120x180 V01

U prirodi se najčešće viđa crveni i beli glog, a postoje i ukrasne forme sa predivnim cvetovima. Glog može da se gaji u više formi: kao drvo, žbun, živa ograda, pa čak i bonsai.

Crveni glog je visine do 5 m, po habitusu je granati grm prekriven trnovima. Kora stabla se menja od zelene do tamnije braon sa starošću grma. Beli glog je drvo visine do 8 m, sa puno trnova. Cveta tokom maja i juna, a cvetovi mogu biti bele ili crvenkaste boje. Ima dobro razvijen korenov sistem.

Adama Sultan 1120x180

Ova biljka iz porodica ruža duboko je ukorenjena u folkloru i verovanjima našeg naroda. Poznato je da štiti od zla, a ne postoji čovek koji nije čuo za glogov kolac kao efikasno oružje protiv vampira. Noću treba sa sobom poneti glogov štap, i onda se ne treba bojati ničega, kaže naš narod. Od gloga se plaše i njime se teraju razni demoni, u prvom redu demoni bolesti. Glog, takođe, zauzima važno mesto u religijskim obredima. Legenda kaže da je tokom stradanja Hrista njegova kruna napravljena od glogovog trnja.

PROČITAJTE I...  Potočarka – prijateljica mladosti, hrana i lek

Glog i zdravlje

Lekovita svojstva gloga dobro su poznata već vekovima. Za lečenje su ga koristili i stari Grci i Kinezi. Bobice gloga se koriste stotinama godina kao biljni lek za probavne tegobe, probleme sa srcem i visokim krvnim pritiskom. One su, zapravo, ključni deo tradicionalne kineske medicine od 659. godine nove ere. Lekovite osobine gloga nisu bile nepoznate ni našem narodu, a najviše se koristi za lečenje raznih kardio-vaskularnih bolesti.

pylon galenika jan 023

Prvi zapisi o lekovitosti gloga potiču sa početka XIV veka kada ga je Petrus Kvescentis peporučivao za lečenje gihta. Upotreba gloga za lečenje hipertenzije i palpitacija prvi put se pominje 1695. da bi blagotvorno dejstvo gloga na srce zvanično potvrdili američki lekari Dženings i Klements 1896-98. godine, navode iz Instituta „dr Josif Pančić“.

U lekovite svrhe koriste se plodovi, listovi i cvetovi. Listovi se koriste za pripremu čaja, a beru se nakon cvetanja biljke. Cvetovi mirišu na med i beru se u proleće (april-jun) kada je drvo u punom cvetu. I listovi i cvetovi se suše na promaji u tankom sloju na tamnom mestu.

KWS banner 728x90

Plodovi se beru u jesen (septembar-oktobar) kada su potpuno zreli. Suše se u hladu, a zatim dosušuju na suncu.

PROČITAJTE I...  Koliko dugo BELI LUK treba jesti redovno da bi imali zdravstvene koristi

Kažu da je glog biljka koja leči sva srčana oboljenja. Međutim, to nije jedina njegova moć. Naime, glog ima smirujući učinak i pozitivno deluje na nervni sistem. Koristi se kod hroničnog umora, manjka energije, nervoze, nesanice, ankcioznosti…

Bobice gloga sadrže biljne polifenole koji imaju antioksidativna svojstva. Zbog njihove antioksidativne aktivnosti smanjuju rizik nastanka dijabetesa tipa 2, astme, raznih infekcija, preranog starenja kože.

Ljudi su vekovima koristili bobice gloga kao pomoć za varenje. Mogu da pomognu u ublažavanju zatvora i da poboljšaju proizvodnju enzima potrebnih za probavu masne i proteinske hrane.

Važno je istaći da glog ne sme da se upotrebljava duži vremenski period, jer može da izazove mučninu, pa čak i trovanje. Preporuka je da se koristi 5-7 dana i da se napravi pauza od 2-3 dana. Ne treba da ga koriste trudnice, dojilje i deca mlađa od 12 godina. Takođe, pre upotrebe treba se obavezno konsultovati sa svojim lekarom.

Osim čaja, od gloga može da se naprave sok, džem, liker i vino, a ova biljka i nakon prerade ne gubi svoja lekovita svojstva.

PROČITAJTE I...  Lekovita moć HRASTA: Div koji leči svojim lišćem, korom i plodom

Uzgoj gloga

Glog je samonikla i dugovečna biljka koja raste na obodima šumama, kraj planinskih reka i potoka, u šikarama… Kao drvo može da naraste do 5 metara, a kao žbun do 3 metra visine. Ova biljka voli plodno zemljište i osunčano mesto. Odgovara joj gotovo bilo koji tip zemljišta.

Najčešće se presađuju izdanci i vodopije uzeti iz šume. Seme zahteva stratifikaciju da bi nakon godinu ili dve proklijalo. Poboljšanje klijavosti postiže se intenzivnim sušenjem semena na sobnoj temperaturi, pre stratifikacije. Ređe se kalemi na sejance drugih vrsta.

Sadi se u jesen ili proleće. Uglavnom se koriste sadnice stare 2 godine. Nakon sadnje obavezno treba zaliti sadnicu. Zalivanje je potrebno tokom sušnog perioda prve godine. Nakon toga, većina sorti je otporna na sušu, jer imaju veoma razgranat i dugačak koren. Orezuje se u proleće. Kod žbunastih vrsta potrebno je okopavanje i uklanjanje korova. Sa jednog grma može da se nabere oko 15 kg ploda.

Važna napomena: Primena lekovitog bilja i lekovitih delova biljaka je informativnog karaktera. Ukoliko imate zdravstvenih problema, trudnica ste i dojilja ili je reč o deci, obavezno se prvo konsultujte sa lekarom.

Izvori: Healthline, Rečnik srpskh narodnih verovanja o biljkama, Gardening knowhow

Prethodni tekstNovogodišnja JELKA SA BUSENOM: Održavanje i presađivanje
Sledeći tekstIskustva farmera sa 1.100 tovljenika u selu Magnojević u Bosni

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime