Prema podacima Poljoprivredne savetodavne stručne službe Novi Sad 50-tih godina prošlog veka u Srbiji je bilo 5,5 miliona ovaca sa trendom porasta tog broja, danas statistika kaže da ovih grla ima oko 1,7 miliona sa trendom daljeg opadanja. Kada je kozarstvo u pitanju brojka je još manja, ovih životinja ima svega oko 280 hiljada u celoj Srbiji sa dosta neuređenom zakonskom regulativom u pogledu uzgoja. Kada se svemu tome doda izuzetno teška poljoprivredna godina, nema mnogo prostora za optimizam u pogledu ovih stočarskih grana. Ne isključuje se da će uslediti trend rasprodaje grla kao što najavljuju govedari, to međutim kažu u toj službi, može imati i jednu dobru stvar.
„Mislim da bi ove zime stočari mogli malo da se presaberu pa da pogledaju i da izvrše dodatnu i pravilnu selekciju svojih grla, da prodaju ona grla koja nisu rentabilna i ona grla koja su više godina u laktaciji, 6, 7 i više godina“ – saznajemo od dipl. inž. Zorana Novakovića iz PSSS Novi Sad.
Generalno gledano na ispitu će ove godine najviše biti prehrana stoke s obzirom na to da su ratarske kulture najviše štete podnele. „Pitanje je kako će se ljudi snalaziti u ovakvim uslovima; ono što bi trebalo preporučiti, a ono što čujem je da se izvoze repini rezanci, a to je nešto što nikako ne bismo smeli dozvoliti. Protivim se tome da šećerane prodaju repine rezance i država bi trebala tu da se uključi i reaguje. Prvo bi trebali da se namire naši stočari pa bi tek onda trebali da se izvoze viškovi. Mislim da će doći do pokolja stoke jer hrane nema“ – napominje Novaković.
Kada je reč o ovčarstvu i kozarstvu, ovčarstvo je trenutno daleko uređenija poljoprivredna grana nego što je to slučaj sa kozarstvom u Srbiji. Kozarstvo još pronalazi svoj stari put u srpskoj poljoprivredi, iako još uvek daleko od nekadašnjeg broja grla, alpina i burskih koza u Vojvodini sve je više i više. Iako je sve veće interesovanje proizvođača za bavljenje i kozarstvom, posebno uzgojem retkih rasa koza, put umatičenja grla je težak, ali i važeći zakon koji je negde i dalje u suprotnosti sa praksom.
I ishrana ovih grla takođe će biti na ispitu. Pored manjka hrane međutim poljoprivredne savetodavne službe apeluju na proizvođače da obrate pažnju i na pristustvo bakterija u onom što će koristiti od ovogodišnjih prinosa za ishranu stoke.
„Pored svih problema sa nedostatkom hrane, problemi se javljaju i zbog toga što iz kukuruza vrebaju mikrotoksini. Utvrđeno je da u kukuruzu ove godine ima dosta aflatoksina, a takođe i nekih drugih toksina zato što je kukuruz spržen spolja u krajevima gde je sazreo naglo, a kočanka nije bila dovoljno zrela pa su gljivice prodrle“ – upozorava dipl. inž. Zoran Novaković.
Opširnije pogledati u prilogu.
