Danski model stočarstva, svetskih vladara u uzgoju svinja, iako dalek nije i nedostižan mnogim domaćim farmerima. Njihov način uzgoja, koji podrazumeva visoki stepen zaštite, kontrole i godišnji prirast po krmači od oko 30 prasadi, već duži niz godina se uspešno primenjuje na nekoliko najvećih farmi u Srbiji.
Farma našeg mačvanskog domaćina, 42-ogodišnjeg Željka Milutinovića iz Drenovca, za sada, nije među njima, ali će, sudeći po njegovim ambicioznim planovima, u godinama koje slede moći da stane „rame uz rame“ sa nekim od skandinavskih stočara.
Objekat po uzoru na nemačke farme svinja
Svestan je, kaže na početku našeg razgovora Milutinović, činjenice da pravilan smeštaj svinja, itekako utiče na važne proizvodno-ekonomske faktore. To je jedan od osnovnih razloga zbog kojih se odlučio da na svom gazdinstvu podigne novi, savremeniji objekat za smeštaj 100 krmača, po uzoru na strane farme.
U danu našeg snimanja, radnici su užurbano završavali prvu fazu građevinskih radova. Projekat je rađen po uzoru na neke od nemačkih farmi svinja, u kojima je akcenat, pre svega, stavljen na ventilaciju samog objekta a samim tim i na dobrobit životinja. Kako nam je ispričao Željko, kada u objektu temperatura vazduha bude dostizala visoke podeoke, aktiviraće se mikrorasprskivači, kojima je osnovni zadatak upravo da regulišu temperaturu.
U novim objektima će takođe biti zastupljeni svi vidovi uzgoja svinja od proizvodnje prasadi preko priplodnih krmača do tovljenika, a namera mu je da započne i mini preradu mesa, kada se budu stekli uslovi za to.
Automatizovana i izbalansirana ishrana
Danas „od njive do trpeze“ – a pre 15-ak godina, samo 20 hektara njive, svega par krmača i malo predznanja o njihovom uzgoju, preuzetog od njegovog dede, poznatog mačvanskog stočara.
Ishrana životinja, koja je automatizovana i bazirana je većim delom na koncentrovanoj hrani mu je danas, kako nastavlja svoju priču ovaj ambiciozni domaćin dok obilazimo postojeće objekte – ključna karika u proizvodnji.
Zatičemo zadovoljne i dobro uhranjene krmače i živahne prasiće, u više odvojenih prostora. Objedinio je ovaj uzgajivač, četiri rase koje su najzastupljenije po domaćim farmama: durok, veliki jorkšir, pietren i landras. A obuhvatio je i sve vidove uzgoja svinja, pre svega, zbog stalnih oscilacija u toj proizvodnji.
IPARD sredstva nedostižan san domaćim stočarima
Ono što Željko trenutno sigurno neće, jeste da konkuriše za sredstva iz evropskih, IPARD fondova. Želja i ambicije ima ali svestan je rigoroznih kriterijuma koji su postavljeni pred domaće proizvođače i smatra da će u prvim godinama samo veliki proizvcođači moći da ostvare pravo na njih. Na njemu je, kako ističe, da sve svoje znanje i investicije uloži u osavremenjavanje proizvodnje, tako da ne isključuje mogućnost da će u dogledno vreme poslati zahtev za dobijanje novca iz evropske kase.
Prednosti IPARD-a iz ugla stručnjaka
Bio bi to odličan poslovni potez i dobra odskočna daska u daljem razvitku farme Milutinovića, smatra diplomirani inženjer stočarstva Zoran Kozlina, savetodavac Poljoprivredne stručne službe u Šapcu, koji je u danu snimanja našeg priloga, obišao Željkovu farmu i dao mu korisne savete.
Kozlina kaže da su sa proizvođačima toga kraja, na mnogim tematskim predavanjima, razgovarali o mogućnostima, a pre svega o prednostima korišćenja sredstava iz IPARD fonda, i da je veliki broj njih zainteresovan za te konkurse ali su im visoko postavljeni kriterijumi još uvek nedostižni.
Govoreći o radu svog odabranog domaćina, Kozlina ističe, da postoje samo neke manjkavosti na kojima bi valjalo da poradi ali da je generalno farma svinja Milutinovićevih jedna od najuzornijih u tom delu Mačve. Tajna uspeha za dobijanje sredstava iz IPARD fonda krije se u prilagođavanju evropskim standardima koja bi mu, kako ističe Kozlina, bila značajan oslonac za profitabilniju proizvodnju.
Stručne smernice za pospešivanje proizvodnje
Savetodavac Poljoprivredne službe u Šapcu, smatra da Željko Milutinović trenutno zadovoljava jedan od brojnih kriterijuma IPARD-a a to je da spada u red srednjih gazdinstava. Kozlina svom odabranom domaćinu daje i neke smernice za pospešivanje proizvodnje.
Ovaj savetodavac ističe da bi Milutinović trebao da napravi jednu mini reorganizaciju svoje proizvodnje, počev od objekata, što je i započeo, a neophodne su i neznatne korekcije kada je reč o provetrenosti prostora, kako bi se količina amonijaka u vazduhu svela na minimum a to bi doprinelo i dobrobiti samih životinja.
2018. godina izuzetno nepovoljna za uzgajivače svinja
Kada je reč o otkupnoj ceni on bi bio zadovoljan cenom od 160 do 180 dinara i veruje da će se tržište dogodine stabilizovati. Ovogodišnja cena od 140 dinara, mnogim tamošnjim proizvođačima ne ostavlja nijedan drugi izbor do stavljanja katanca na farmu, ističe Milutinović i dodaje da se on neće odlučiti za tako radikalan potez, pre svega, zbog obaveze prema supruzi i deci, koja su podjednako vredna i u školi ali i na farmi, koja bi do kraja naredne godine trebala da dobije i krov, ali i 100-tinak novih četvoronožnih stanara.
Opširnije pogledati u prilogu.
