Farma krava i proizvodnja mleka u Bosni

0
1970
Agrosaveti---Farma-krava-i-proizvodnja-mleka-u-Bosni---01

Proizvodnja mleka se u našoj zemlji pokazalo izazovnom proizvodnjom. Nestabilna cena mleka, nedostatak genetskog materijala na domaćem tržištu, konstantna nega životinja. U želji da otkrijemo da li iste probleme muče i domaćine u okruženju posetili smo Bosnu i Hercegovinu. U selu Amajlije pored Bjeljine i porazgovarali sa mladim domaćinom Dragom Tomić.

Web baner Dekalb Bayer 1120x180 V01

‚‚Pa čujte, to je tradicija. Znači generacijama unazad već se bavimo poljoprivredom, tako da sam i ja nastavio baviti se poljoprivredom.‚‚ – objašnjava Drago svoje mesto u poljoprivredi.

‚‚Konkretno bavimo se stočarstvom a delom, kako godinama malo povećavamo i ratarsku proizvodnju.‚‚

Adama Sultan 1120x180

Agrosaveti---Farma-krava-i-proizvodnja-mleka-u-Bosni---02

Drago je svoju ratarsku proizvodnju podredio ishrani krava. Međutim, zanjih godina počeo je da proširuje ratarski deo te su mu pšenica i uljana repica dodatni izvor zarade. Kako je u njihovoj proizvodnji, mleko glavni proizvod, izbor rase je od presudnog značaja.

‚‚Pa pošto je mlečno govedarstvo, isključivo crveni i crni holštajn za proizvodnju mleka.‚‚ – ističe Drago.

Aneri Galenika 1120x185px

Plasman siguran a i cena nije loša

Domaćinstvo Tomić nema uslove da svoje krave izvodi na ispašu te su one stalno vezane. Drago smatra da mu to smanjuje štalski prosek. Sa postojećim prosekom od 24 litre, plasman je zagarantovan.

PROČITAJTE I...  Proizvođači mleka u sve lošijoj situaciji: Na koji način država može da pomogne?

‚‚Pa mogu vam reći zadnjih godina se to prilično iskristalisalo. Mlekare su privatizovane. Ušle su ozbiljne mlekarske industrije tu. Tako da je to zadovoljavajuće.‚‚ – kaže Drago.

‚‚Što se tiče plasmana, tu nema nikakvih problema. Što se tiče konkretno, šta je naša najveća boljka plaćanje, to je redovno tako da je sad zadovoljavajuće.‚‚

Agrosaveti---Farma-krava-i-proizvodnja-mleka-u-Bosni---03

Prerada – luksuz manjih proizvođača

Ovo domaćinstvo je ugirano u svojim svakodnevnim poslovima. Dragov otac pomaže oko krava dok je on na njivi i sve teče nesmetano. U takvom harmoničnom okruženju, gde je nosilac domaćinstva mladi gazda, nameće se logično pitanje. Da li su razmišljali da se bave i preradom?

‚‚Pa da vam pravo kažem nisam. Jer nemamo mi i nekog vremena za to ni nemamo opreme, tako da je to veći posao u koji ne bi ulazili.‚‚ – objašnjava Drago.

Ono što boli srpske domaći, njihove kolege u Bosni i Hercegovini ne boli. Subvencije.

‚‚Pa čujte, kod nas je trenuto za mlečno govedarstvo, imamo dobar podsticaj po proizvedenoj litri. Negde od 30 feninga. Tako da to drži ovu proizvodnju trenutno rentabilnom.‚‚

Kada su planovi za budućnost u pitanju, Drago kaže da bi se više okrenuo ratarskoj proizvodnji ali je sve teže doći i naći zemlju. Sa tim se mogu poistovetiti i sa srpskim domaćinima. Večito pitanje zemlje i prava na zemju izgleda nema granice. Iako su subvencije i cena mleka u komšiliku zadovoljavajuće, problem zemlje, i to ne tako kvalitetne kao u Vojvodini, postoji u čitavom regionu. Tomići iako limitirani mogućnostima zadovoljni su dosadašnjim razvojem domaćinstva, te im želimo da tako i nastave.

PROČITAJTE I...  Apsurd: Imamo zakon o vinu, ali ne i zakon o mleku

Prethodni tekstISHRANA JAGNJADI – ŠTA JE VAŽNO
Sledeći tekstProizvodnja cveća i ljiljana u selu Žirovnica

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime