Iako je Čantavir, kod Bačke Topole, pretežno poznat po mlečnom govedarstvu i ratarstvu, nikako ne treba podcenjivati ni ostale poljoprivredne delatnosti tog kraja, među njima je svakako i velika farma svinja sa oko 1500 krmača i tovljenika. Naš domaćin, mladi Marko Čamur iz Sarajeva rukovodi ovim poljoprivrednim kompleksom već više od dve godine.
„Proizvodnja je počela pre otprilike osam godina, imamo 1500 raznih životinja, od toga su 200 krmača, nazimice, tovljenici, prasad. Na farmi je zaposleno oko 10 ljudi koji su svaki dan tu i brinu se o životinjama. Imamo 4 objekta, u jednom su samo krmače, u drugom su prasilište i krmače koje se prase, treći je odgoj i poslednji je tov“ – kaže nam Marko.
Od oko 1500 svinja na čantavirskoj farmi, najviše ima krmača, za njih kao i za prasad i tovljenike, najviše se računa vodi o ishrani tokom cele godine.
„Od krmača nazimica stvaramo nove krmače, rasa je jorkšir, takođe imamo i landrase i to bi uglavnom bilo to. Što se hrane tiče, nakon prašenja, prasad se doji, zatim kada se zaluče dobijaju svoju hranu – tov. Sledeći ide odgoj i tu takođe dobijaju svoju hranu koja se nabavlja, zatim kada pređu u tov oni dobijaju svoju hranu koju ja pravim i tu ide sve domaće, znači – kukuruz, žito, ječam i sojina pogača. Imamo svoje zemlje, bavimo se ratarskom proizvodnjom i na taj način se pokrivamo“ – napominje Marko.
Nije reč o porodičnoj proizvodnji i domaćinstvu, što međutim ne znači da se o svakom prasetu i krmači ne brine s najvećom pažnjom i insistira na kvalitetu, čak i u ovoj, poljoprivredno teškoj godini, ne treba zanemariti i stalno variranje cena mesa što ovu proizvodnju svrstava među najteže u našoj zemlji.
I pored već velikog broja tovljenika, koji se na ovoj farmi godišnje utove i odu dalje putem klanica i mesara širom Srbije, Marko kaže da se i dalje razmišlja u znaku proširenja proizvodnje. Svakako bi svim farmerima olakšalo proizvodnju kada bi u sklopu ove delatnosti bili i vlasnici klanica pa su to neki planovi i za dalju budućnost.
Ono što ovu farmu izdvaja od sličnih, kaže naš sagovornik, jeste to što je uzgoj svinja ovde skoro organski.
„Kod nas je sve ekološki, samo slama. Na drugim farmama su rešetke, međutim kod nas je samo slama i prasad su veoma zdrava i od početka do kraja ne vakcinišemo ništa, ništa ne lečimo. Kada se dobro vodi računa i pazi na životinje, potrebe za lekovima nema. Kod hrane pazimo da dobiju koliko treba i da budu kako treba. Imamo svoje kupce već određeni niz godina i sa njima sarađujemo. Oni imaju neke kriterijume koji se tiču svinja i mi te kriterijume zadovoljavamo“ – ističe Marko.
Sa ovakvom proizvodnjom, relativno daleko od većih industrijskih centara poput Beograda i Novog Sada koji diktiraju cene, Marko kaže da ova farma ima na šta da bude ponosna.
„Ponosni smo na naš kvalitet, to je ono što nas održava i zbog čega radimo. Takođe smo ponosni i na rast farme, iz godine u godinu polako, ali sigurno rastemo, da budemo jedna velika i kvalitetna farma. Ponosni smo na to što su naša prasad i svinje veoma zdrave, nema tu ni vakcinacije, niti bilo kakvog lečenja“ – ističe naš sagovornik.
Cena svinjskog mesa trenutno se kreće oko 170 dinara plus PDV i ovom proizvođaču, kao i svima u svinjarstvu u Srbiji, želja je da se, kako godina bude odmicala, to i promeni.
Opširnije pogledati u prilogu.
