U selu Vojinovac, koje pripada opštini Rača, Slavoljub Glišić poseduje veliku farmu na kojoj drži krave rase holštajn. Dugo godina je radio na rasnom sastavu stada, i kako kaže, ceo odgoj je njegov. Pored osnovne delatnosti , proizvodnje mleka ekstra kvaliteta, ovaj stočar se bavi i uvozom semena prvoklasnih bikova, čime kontinuirano radi na poboljšanju genetike na farmi. Prema njegovim rečima, da bi se isplatilo držanje krava potrebno je da one daju oko 30 litara mleka dnevno (svaka pojedinačno). Poznato je da na hrani ne treba štedeti, jer to direktno utiče i na mlečnost.
Važno je istaći da Slavoljub veoma vodi računa o zdravstvenom stanju krava i da ima u planu da napravi i veliki ispust za njih. Njegova farma krava i štala su pod konac. Međutim, slika štala i načina na koje se drže krave, ali i druge životinje u Srbiji je najčešće tužna i protiv svih pravila o dobrobiti životinja. Štale su niske, mračne, neprovetrene, krave nikada ne izlaze iz njih, noge su im u veoma lošem stanju, a poznato je da krave moraju da se šetaju redovno. Sve to je direkno povezano i sa mlekom koje daju, kvalitetom i količinom.
Ishrana krava utiče na mlečnost
Na farmi se trenutno nalazi 16 krava na muži i 10 junica, sve one ostaju na imanju. U planu je i proširenje smeštajnih kapaciteta, i što je najvažnije, na hrani se ne štedi, daju se tačno određene količine u toku dana koje prepoučuju veterinari. Zato ne čudi podatak da njegove krave ukupno dnevno daju preko 200 litara mleka.
Ova godina bila je naročito teška za stočare, rod kukuruza bio je loš, što je automatski poskupelo hranu, pa su mnogi morali da dokupe, jer postojeće količine nisu bile dovoljne. Kod pojedinih stočara se štedi na hrani, što se odslikava i na mlečnost. Naš sagovornik kaže da je cena mleka za njega dobra, on se ne žali, jer ima veće količine koje predaje mlekari.
Za razliku od većine poljoprivrednika Slavoljub kaže da mu se isplati proizvodnja mleka i da sebi može da obezbedi pristojan život, ali pod uslovom da se proizvede preko 100 litara mleka dnevno.
Stajnjak roba koja se ne traži
Većinu stajnjaka ne uspe da proda, kaže, stoji i niko neće da kupi. Činjenica je da kod naših seljaka, na žalost, nije u dovoljnoj meri podignuta svest o značaju upotrebe stajnjaka na njivama, pa se slabo i koristi.
Bez kredita bi teško mogao na napreduje, zahvaljujući njima podigao je nove objekte za krave, a planira i proširenje farme, čim se steknu povoljni uslovi za neku novu pozajmicu.
Sagovornik: Slavoljub Glišić, Vojinovac
Bolje da je ta briga okrenuta ka drugim rasama goveda, jer Holštajn krave proizvode vise mleka ali sa pretezno A1 tipom kaseina, koji je nezdraviji i prouzrokuje probleme, za razliku od A2 kaseina. Zato su ih i pune americke industrijske farme.