U selu Donje Livadice kod Velike Plane obišli smo jedno pravo porodično poljoprivredno gazdinstvo. Stočarstvo je u porodici Rajić oduvek i kako kažu u rad su uključeni svi članovi porodice. Primarno im je mlečno govedarstvo, te trenutno dnevno imaju oko 800 litara mleka, ali će ta količina već za mesec dana biti i do 1000 litara.
“Tu smo baba i ja, naša dva sina, dve snaje i četvoro unučadi. Svi radimo na imanju. Oba sina su ostala na poljoprivredi, ali nije lako, težak je to posao. Nas četvoro kada bismo otišli negde u inostranstvo, imali bismo 15 hiljada eura mesečno, kada bismo otišli i tamo ovoliko radili.” – kaže naš domaćin Radiša Rajić.
Ali ipak neće otići. Ovim se bave godinama unazad, i teško im je da se toga odreknu, dodaje naš domaćin. U štalama su veoma kvalitetna grla i holštajn rase, kao i simentalca. Nekoliko puta su radili uvoz kako bi poboljšali genetiku, i u tome su i uspeli. Trenutni štalski prosek im je 23 litre, a grla iz ove štale su okićena brojnim nagradama sa raznih sajmova i izložbi stoke.
“Holštajn nam je za mleko, a simentalac za izložbe i lepotu. Ima velike razlike, holštajn je bolji za 40%, ali simentalac se lakše proda.” – kaže Radiša.
Iako je na gazdinstvu oduvek bilo krupne stoke, u ozbiljnu priču Rajići su ušli 2005. godine. Prvih nekoliko godina je zaista obećavalo i sve je delovalo perspektivnije nego što je to danas, ističe Radiša.
“2007. i 2008. godina su bile jako dobre za nas u mlekarstvu. Kada je mleko bilo 43 dinara, nafta je bila 52 dinara. To je neuporedivo sa današnjim paritetima. Mleko je danas jeftinije, a nafta daleko skuplja.” – priseća se naš domaćin.
TOV BIKOVA ČIST GUBITAK
Puno truda i rada ulažu naši domaćini. Kako kažu, za njih ne postoje ni praznici, niti godišnji odmori, jer se oko životinja mora raditi svakodnevno. Bilo bi lakše kada bi motivacija i novčana satisfakcija bila zadovoljavajuća, ovako je raditi puno teže. Cena mleka se ne pomera drastičnije već duži period, dok sve ostalo što prati jednu ratarsko-stočarsku priču, iz sezone u sezonu biva sve skuplje i skuplje, ističe naš domaćin.
“Obrađujemo 120 hektara zemlje. Meni će sad trebati 50 hiljada eura na startu sezone.” – kaže Radiša.
Naši domaćini svu mušku telad ostavljaju za tov, te na taj način pokušavaju da dopune kućni budžet, međtim, sa trenutnom cenom to ne uspevaju.
“Mi sada nemamo kome da prodamo bikove. Klanica nemmao, jedini kupci su nam naši prijatelji sa Kosova. Ali kada njima prodamo, nemamo 15 000 dinara subvencije, tako da je tov bikova čist gubitak, iskreno vam kažem.” – ističe Radiša.
Ali bore se Rajići da sve ovo sačuvaju i unaprede. Radiša planira da se povuče u penziju, da sinovima prepusti sve. Sa jedne strane mu je drago što su zavoleli stočarstvo kao on, a sa druge mu je i žao što im je sve to nametnuo, ali da bi mladi prihvatili sve ovo, država mora pod hitno da ih motiviše, inače domaće stočarstvo, nema budućnost, smatra Radiša.
“Država mora da stimuliše mlade ljude, da znaju za šta rade, da ne psuju svako jutro kada moraju u štalu, kada moraju da se isprljaju. Da znaju za šta rade, to je broj jedan.” – dodaje naš domaćin.
A broj dva je subvencionisano gorivo za poljoprivredu, kako bi računica u svim granama poljoprivrede postala pozitivnija i smislenija.
