Iako se porodica Stanojev iz banatskog sela Sakule oduvek bavila ovčarstvom, danas laganim tempom, ali sigurno, prelaze na mlečno govedarstvo. Nekada je u Sakulama bilo i preko 5000 ovaca. Međutim, tokom poslednjih godina podignuto je nekoliko farmi krava od 50 do 100 grla, priča nam naš domaćin Srbislav Stanojev. Tim putem je krenuo i on, a ovce su sada samo hobi.
“Oduvek smo bili ovčari, a sada smo polako prešli na mlečno govedarstvo govedarstvo, jer za to ja odgovaram, a za ovce je odgovarao čoban. A nema više ni čobana, nema ko da čuva ovce.” – kaže nam naš domaćin Srbislav.
Kako kaže Srbislav, oni su sada na samom začetku formiranja farme, te je na muži oko 10 grla, simentalske rase. Cilj je da na muži bude 20 krava. To je obim posla koji porodično mogu da završe, smatra naš domaćin.
“Ja najviše volim ove crveno-bele, možda zato što navijam za Crvenu zvezdu. Šalim se. One su mi bolje, i da ostavim tele dalje za tov, a štalski prosek nam je sada oko 20 litara.”
Otac govedarstvo a sin svinjarstvo
Za sada sve teče po planu, međutim dobar deo tih ambicija zavisi, naravno, od cene mleka, koja nije na razini da bi stočari bili nasmejani, ali se oni uvek nadaju boljem. Cilj je proizvesti mleko ekstra klase, jer je tada priča malo veselija. Osim toga, kućni budžet dopunjavaju i druge poljoprivredne proizvodnje, kaže Srbislav. Sve to ima smisla, jer se i njegov sin prepoznao baš u stočarstvu.
“Cena je od 28 do 30 dinara. Neću da kukam uvek, jer kad bih to radio, bolje sve da rasprodam. Sin se intenzivno bavi i svinjarstvom. Ima 5-6 krmača, i dobro mu ide. Za 4-5 meseci on natera prasice do 120 kilograma.” – zadovoljno nam priča Srbislav.
Stanojevi obrađuju oko 200 jutara zemlje. Mogli bi kaže i više, ali je u ovom delu banata do zemlje teško doći. Nema je dovoljno za velike paore, niti za stočare. Pa ipak imaju dovoljno za potrebe stočnog fonda, a bude i viškova. Ostavljaju i telad za tov. Ipak cena od oko 2 eura nije dovoljna da bi taj posao bio isplativ, iako se toliko pričalo o brojnim ugovorima sa Kinom, Turskom, itd. Upravo je to problem, smatra naš domaćin. Najavljuju se megalomanski poslovi koji privuku ljude na ulaganja, a onda se ispostavi da u praksi ništa ne funkcioniše.
“Čujem pričaju o izvozu, pa sam krenu u to. Ne samo ja, već i mnogi drugi. Radimo to ljudski, hranimo ih kvalitetno, da što pre dostignu težinu, pa da ga prodamo za 2,40. Međutim, nije tako, cena je sada loša.”
Beli luk – tradicija Sakula
Svaštariti se mora, dodaje naš domaćin, kako bi se bar u nekoj proizvodnji obezbedio novac za porodicu. Pa su tako naši domaćini pre pet godina počeli da rade i beli luk, koji se u Sakulama tradicionalno seje već decenijama u nazad.
“Ali onda na našem tržištu nađeš kineski beli luk, lakše je uvesti nego za domaći platiti malo više. Cena je prošle godine bila onako, solidna, a one tamo oko 350 dinara, što je bilo takođe solidno. Sad čujem da je ovak sa perjem 100 dinara, a kada ga očistimo biće oko 200 dinara.” – kaže naš domaćin.
Pa ipak, primat na ovom gazdinstvu će uvek imati stočarska proizvodnja, koja ima dugu tradiciju u porodici Stanojev. Inače u Sakulama žive vrsni stočari, i u ovčarstvu, ali i kada je mlečno govedarstvo u pitanju. Svake godine se okupljaju na Danima stočara u martu mesecu. A svake godine im se, na veliko zadovoljstvo svih meštana, vraćaju i rode, te ih s razlogom zovu “selo roda”.
