Selo Sanad, nedaleko od Čoke, poznato je po ljubaznim meštanima, humoru, čuvenom banatskom govoru koji se sve ređe čuje u tom delu Vojvodine ali, pre svega, po uzornim poljoprivrednicima.
Zaslužni su tamošnji paori što se pašnjacima mogu videti autohtone rase ovaca čokanska cigaja ali i što mlađe generacije odrastaju na zdravom i kvalitetnom mleku. Upravo to je i imperativ u proizvodnji složne porodice Subotin, udruženo i posvećeno rade na postizanju tog cilja od jutra do mraka. Najstariji član porodice, Zoran Subotin, kaže da, kada bi sutra počinjao sve ispočetka, opet bi se odlučio za proizvodnju mleka.
Radio je Zoran 25 godina u papirnoj industriji u Novom Kneževcu i kada je firma otišla na doboš, valjalo je kako kaže, naći uhlebljenje u radu na selu. Nakon što mu je i supruga Smiljka Subotin postala tehnološki višak u firmi u kojoj je radila, nisu imali dilemu oko toga kojoj će se proizvodnji posvetiti, s obzirom na to da oboje potiču iz porodica koje su se odvajkada bavile stočarstvom.
Pomoć države izostaje
Osmeh je na licu njegove supruge Smiljke, dok razgovaramo o njihovoj proizvodnji, iako joj je taj nedeljni dan počeo, najpre u štali a potom u kuhinji ali uz svesrdnu pomoć mladih snajki, supruga dvojice njihovih sinova. Kaže da su počeli od nule a da su vrednim radom i trudom postigli da ih danas smatraju uzornim proizvođačima. Međusobnu pomoć imaju kao i pomoć komšija meštana, ukoliko zatreba. Izostala je jedino pomoć države, nezadovoljno dodaje ova vredna domaćica, a ona bi im puno značila.
Zoran se na tu Smiljkinu izjavu nadovezuje konstatacijom da su ih u nameri da se obrate nadležnom sekretarijatu za poljoprivredu za pomoć stopirale brojne administrativne formalnosti. Nemaju oni, kaže, vremena da se bave papirologijom uz sav rad na imanju.
Nisu zadovoljni odnosom države prema domaćim proizvođačima mleka a ni otkupna cena im nije najoptimalnija. Zoran smatra da je mlečno govedarstvo u Srbiji krenulo stranputicom i da od svojih kolega poslednjih meseci sve češće čuje da će rasprodati svoja grla ili se posvetiti drugačijoj proizvodnji.
Sinovi nastavljaju proizvodnju i imaju ambiciozne planove
Upravo iz pomenutih razloga Subotini žele da istraju u toj proizvodnji. Suviše je, kako mršteći se dodaje Zoran, truda i sredstava uloženo proteklih godina da bi se olako odrekli svojih krava i počeli nešto sasvim novo. Odgovornost mu je tim pre veća jer su oba njegova sina pokazala interesovanje za ostanak na selu i imaju ambiciozne planove.
Jedan od njih je i mlađi sin Dejan, koji mu je desna ruka u danima setve i žetve ali i tokom svakodnevne brige oko životinja. Dejan Subotin prvobitno je imao nameru da se oproba u poslu kuvara ali je vremenom uvideo da mu je isplativije da, uz majku, oca i brata, uprkos napornom radu, zarađuje za život svoje porodice.
Isplativost je jedan od razloga zbog kojih se i njegov brat premišlja da napusti posao u lokalnoj državnoj firmi i da bude 100 posto na raspolaganju svojim vrednim roditeljima i bratu. Posao će, dodaje na kraju Dejan, tako organizovati da će uvek naći toliko vremena da u trenucima predaha i u svečarskim danima, upregnu svoje konje u fijaker i provozaju se uličicama svog Sanada, kojim su godinama pre njih to isto radili njihovi preci.
Opširnije pogledati u prilogu.
