Zakon o potvrđivanju sporazuma o očuvanju afričko-evroazijskih migratornih ptica vodenih staništa, koji je nedavno izglasan u srpskom parlamentu, podrazumeva zaštitu ptica selica, njihovih staništa, upravljanje ljudskim aktivnostima, istraživanje i monitoring ptica selica.
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije pozdravilo je odluku Narodne skupštine Republike Srbije koja je izglasala Zakon o potvrđivanju sporazuma o očuvanju afričko-evroazijskih migratornih ptica vodenih staništa (AEWA).
Afričko-evroazijski sporazum o zaštiti migratornih ptica
Afričko-evroazijski sporazum o zaštiti migratornih ptica (AEWA), kao deo Konvencije o zaštiti migratornih životinja, obezbeđuje neophodnu saradnju brojnih država preko kojih preleću ili se u njima zadržavaju ptice selice na svojim seobama, od Arktika do Rta dobre nade. Preko ovih područja preleću stotine miliona divljih ptica svake godine u pravcu severa ili juga, i one su izložene velikom broju različitih pretnji. Pretnje dolaze u ključnim periodima života ptica, kada im je, tokom preleta ili sletanja na tlo, neophodan mir da bi stigle do svog cilja, i to dvaput godišnje.
Sporazum je potpisalo 77 država Evrope, Azine i Afrike, kao i Evropska unija. Predstavnici zemalja potpisnica redovno se sreću i razmaraju koliko je njegova primena efikasna. Osnovne mere koje zemlje potpisnice moraju zajedno da sprovode su zaštita samih ptica selica, zaštita njihovih staništa, upravljanje ljudskim aktivnostima, istraživanje i monitoring ptica selica i obrazovanje pojedinaca, organizacija i institucija radi bolje primene ovih mera. Za ove aktivnosti zemljama potpisnicama su na raspolaganju i zajednička sredstva.
Krivolov najveća pretnja za ptice selice
Jedna od osnovnih pretnji za ptice selice je krivolov, i to naročito u južnoj Evropi (uključujući i naše krajeve), na Bliskom Istoku i u Africi. On utiče ne samo na smanjenje populacija ugroženih vrsta , nego drastično pogoršava stanje populacija koje prežive te remeti uobičajene životne cikluse u svetu u kome za ptice ostaje sve manje mesta.
Iako regulisani lov ne zabranjuje, uvažavajući naučne podatke o veoma štetnim efektima olova na ptice, ostali biodiverzitet, životnu sredinu i ljudsko zdravlje, Sporazum uvodi zabranu korišćenja olovne sačme u lovačkoj municiji, koju su države dužne da postepeno uvedu. Olovna sačma, naime ima svoje alternative u potpuno bezbednim drugim metalima i legurama, a njeno korišćenje već je zabranjeno u mnogim zemljama
Izvor: Agronews, RTV
