Branko Komadinić, iz čačanskog sela Sokolić, spada u poljoprovrednike sa dugom tradicijom. Preko 40 godina, pored mlečnih krava, ima i junad u tovu. Boreći se sa svim nadaćama u poljoprivredi, tokom godina, uspeva da opstane u ovoj grani stočarstva, prenoseći posao na svog sina i unuka. Branko je mudar i bistar seljak koji ima mnogo iskustva stečenog tokom godina. Danas mu u poslu pomažu naslednici, koji će u danima koji dolaze nastaviti sa očuvanjem tradicije.
U zavisnost od broja krava godišnje se utovi od 10-15 bikova. Obrađuje svoju i tuđu zemlju. Tov junadi nije lak posao, a naš domaćin utovi ono što dobije od svojih krava – ne kupuje.
Još uvek čeka podsticaje od prošle godine
Ovo lepo domaćinstvo krasi brojna mehanizacija, kako nešto starija, ali funkcionalna, tako i ona savremena, dobijena uz pomoć subvencija. Na imanju svi složno rade, sin Vladimir i snaja Bojana, pomažu oko stoke, a najmlađi član porodice, unuk, od samo 11 godina, vozi traktor i namerava da ostane na selu, sa ponosom ističe naš domaćin.
Loš odnos lokalne samouprave i ministarstva poljoprivrede, sporost i bespotrebna biroktarija, tera mnoge na zatvaranje farmi i odustajanje od poljoprivrede. Branko je samo prošle godina predao polovinu od ukupnog broja utovljenih bikova, a do dan danas nije dobio niti jedno rešenje vezano za podsticaj.
Kada država i ceo sistem ne stoji uz poljoprivrednika, tada dolazi do problema u vidu neorganizovanog tržišta i nesigurnog plasmana. Naš domaćin kao i mnogi drugi u ljudi ovom kraju , prunuđeni su da prodaju bikove kome stignu. Klanice nema, a u zadruzi i da ne govorimo.
Mračne prognoze
Kao poljoprivrednik sa dugogodišnjim iskustvom i dobar poznavalac prilika na selu, naš sagovornik kaže da nas ne čeka svetla budućnost. Uskoro ćemo biti prinuđeni da kupujemo hranu, umesto da je sami proizvodimo. Polako ali sigurno selo propada, a zajedno sa njim i poljoprivrednici, zaključuje Branko.
Opširije pogledajte u video prilogu na početku.
Sagovornik: Branko Komadinić, stočar iz Sokolića
