DVA BRATA UDRUŽILI SNAGE U GOVEDARSTVO
Svedoci smo kako mladi ljudi napuštaju sela i poljoprivredu, kako su demotivisani i kako sreću traže u gradovima, ili u inostranstvu. Zbog takve situacije, pravo je zadovoljstvo upoznati momke koji pripadaju generacijama rođenim sredinom devedesetih, koji su zavoleli poljoprivredu i koji se svim silama trude da sačuvaju i unaprede porodična domaćinstva. Takav primer su Marko i Milan iz Lozovika, braća od tetke, koji se udružili snage u mlečno govedarstvo. Kako su nam rekli ljubav prema stočarstvu su nasledili od dede, uz kojeg su od malena radili na imanju. Kada je on preminuo, udružili su se i nastavili hrabro napred.
“Mnogi se čude kako to da su se dva brata udružila i da rade. Ali mi zaista dobro funkcionišemo. Ja više volim govedarstvo, a on mehanizaciju, te smo se tako nekako i podelili. Mada radimo sve kada je potrebno. A cilj nam je da budemo najbolji.” – priča nam Marko Stojadinović.
U štali sada imaju 60-ak grla, a cilj im je da popune kapacitete, tačnije da imaju 100 krava. Imaju i holštajna i simentalca. Kako su nam rekli, deda je krenuo sa holštajnom, a oni su želeli da se bave i tovom, te su uzeli simentalsku rasu zbog mesa. Zadovoljni su rezultatitma koje postižu kada je mlečnost u pitanju, ali se trude da svaki segment proizvodnje postepeno poboljšaju.
“Ima razlike između holštajna i simentalca kada je mleko u pitanju, ali kada se sagleda cena teladi, izjednači se to. Trenutna cena mleka je oko 35 dinara plus premija. Može to i bolje, jer je nafta skupa. Pre deset godina cena nafte je bila duplo manja, a cena mleka ista.” – kaže Marko.
Cilj je proizvesti mleko ekstra klase, u čemu i uspevaju, zatim povećati količine i uzeti maksimum koji ova proizvodnja može dati.
CENA BIKOVA OBESHRABRUJUĆA
Naši domaćini mušku telad ostavljaju za tov, te tako dopunjuju budžet. Međutim, trenutno ih obeshrabruje otkupna cena bikova.
“Nešto teladi prodamo, nešto ostavimo, pa tovimo. Sada imamo nešto za prodaju pa smo zvali, raspitivali se. Daju nam 1,7-1,8 eura po kili, to je katastrofa. Sa tom cenom nema čak ni pozitivne nule.” – razočaran je Marko.
Uprkos svim problemima ovi mladi ljui su vredni i bore se da sačuvaju i unaprede svoju proizvodnju. Subvencije im jesu neophodne, ali tempo njihove isplate ne prati potrebe poljoprivrednika, smatra Marko. I još nešto. On ima samo 22 godine, a ne može da aplicira na konkurse za mlade poljoprivrednike.
“Subvencije nam kasne. Nismo dobili deo još iz 2016. godine, zatim smo uzimali 8 priplodnih, ni za to još ismo dobili povraćaj. A konkurs za mlade, pa ja imam 22 godine i ne mogu da konkurušem jer se gazdinstvo vodi na mene još od kada sam imao 18 godina. Sad neko ko ima 38 godina i juče je otvorio gazdinstvo, on može da bude mlad poljoprivrednik, a ja ne mogu.” – kaže Marko.
Ovakve mlade momke koji vole selo i poljoprivredu i koje ne mrzi da ujutru porane, da se isprljaju, treba zaista podržati i pomoći im da budu još bolji. Treba im malo vetra u leđa, kažu Marko i Milan. Najveći problem im je nafta, koja čini najskuplji input svake poljoprivredne proizvodnje, te se naši domaćini nadaju da će biti podsticaja i u tom segmentu.
