Podolsko goveče potiče direktno od Evropskog divljeg govečeta, a rasa je bila raširena u prošlosti na ogromnom prostoru od Ruskih stepa do severnog Jadrana. Na našim prostorima ih ima sve manje, stotinak grla u Subotici i nekoliko desetina na farmi našeg domaćina Mileta Plavšića.
Naš domaćin kaže da u celoj Srbiji ima svega 350 grla ove rase. Podolska govečad gajena su u Podoliji otuda im ime, spadaju u krupna goveda. Ono sto ih izdvaja od drugih jeste izuzetno veliki rogovi u obliku ilire, čija dužina može biti i 1 m, a raspon rogova i do 1,5 m.
Čika Miletova grla su do jake zime na Krčedinskoj adi ali kako se hladni dani priblizavaju deo po deo grla seli se u zadnje dvorište, u štalu da prezimi.On će ih čuvati dok bude mogao, ali ako se pašnjaci budu zasadili, kako sam kaže, sve pada u vodu.
Laki za uzgoj, a meso kao od jelena
„Njima ne smeta i da je dubok sneg, samo ako ima hrane. Nisu zahtevni, dobre su majke i dobri čuvari teladi. Nekada su bili radno, vučno govedo, i ljudi su orali sa njima, sve radili dok nije došla savremena mehanizacija“, priča nam Čika Mile.
Nisu probirljivi ni za hranu. Mile balira slamu i seno i daje im silažu. Proizvodnja mleka kod ove rase je vrlo niska kao i tovna sposobnost. To nisu muzne krave, već se gaje u sistemu krava-tele, imaju masno mleko, a količinski dovoljno za tele. Međutim, kako nam priča čika Mile, meso je kao od jelena, izuzetno kvalitetno.
Pored podolca – magarci
Plavšić Mile poznat je na daleko po tome što gaji vrste kojih je sve manje, tako je i sa rasom Podolsko goveče koja je sve ređa. Pored njih, Mile gaji i magarce i to više od 100 grla. I da ih ima još toliko ne bi mogao da podmiri potražnju za, od vajkada poznatim i blagotvornim za zdravlje, magarećim mlekom. „Da imam danas 15 litara – sve bih prodao, ali nema“, kaže Mile. On na dnevnom nivou dobija od 5 do 7 litara ovog lekovitog mleka.
Uticaj podolca na stvaranje drugih rasa
Kajem 18tog veka podolsko goveče postaje glavna radna snaga za obradu zemlje, a na teškim ritskim crnicama nije im bilo premca. Podolska rasa iz Vojvodine uticala je na stvaranje kolubarskog govečeta u Srbiji i na govedarstvo Bosanske Posavine, gde je gajeno posavsko goveče ili posavska gulja. Prodorom simentalaca u Vojvodinu, podolac je poslužio kao osnova za stvaranje domaće šarene rase, primenom metoda pretapajućeg ukrštanja, objašnjava naš domaćin.
Opširnije možete pogledati u video prilogu na početku teksta.
Sagovornik:Mile Plavšića, stočar iz Kovilja
