Na nekih dvadesetak kilometara od Sremske Mitrovice, u ovoj godini jubilej od 20 godina slavi, Specijalni rezervat prirode Zasavica. Prirodno zaštićeno dobro prve kategorije i turistička i prirodna atrakcija koja ove jeseni dočekuje i pola milionitog posetioca, ljubitelja prirode, starih rasa, istraživača i to iz celog sveta. Ali, ukoliko još niste čuli za ovu oazu, neka vas to ne brine, do pre 20 godina i lokalno stanovništvo ga je smatralo barom, bez ikakvog potencijala, priseća se upravnik Zasavice, Slobodan Simić.
Rečica sa čistom drinskom vodom, 3000 hektara netaknutog pašnjaka, biodiverzitet sa ogromnim potencijalom i potpuno neistražena i neiskorišćena priroda, bili su inspiracija za sve koji su se u ovaj projekat upustili. Iako nije bilo lako, kaže naš sagovornik, jedna po jedna oblast počele su da se razvijaju, da budu prepoznate i na kraju krajeva – veoma praktične.
„Mi smo razvili tri segmenta ovde u Zasavici, jedna je zaštita i upravljanje, druga je održivi turizam, što je jako važno da bi ljudi videli, jer ako ne vide, oni ne znaju za Zasavicu, i treći, veoma važan segment u Zasavici – pašnjak Valjevac od 300 hektara, koji je jedan od ređih pašnjaka koji nije preoran i pretvoren u šumu ili njivu. Razvili smo program očuvanja starih rasa genetičkih resursa Srbije, pa smo uspeli da oporavimo mangulicu, sremsku crnu lasu, koja je bila potpuno izgubljena. Napravili smo, drugu po veličini, farmu muznih magarica u svetu, sa programom proizvodnje sira od magarećeg mleka, koji je svetski raritet. I druge vrste koje čuvamo ovde kao npr. bosanski brdski konj kojih sada imamo 80, podolsko govedo kojih imamo oko 50 komada – to su sve vrste koje su nekada bile značajne na našim prostorima, usled „nepotrebe“ ljudi za njima su nestale. Mi smo ih ovde oporavili i napravili proizvode i čitavu ugostiteljsku ponudu bazirali na starim rasama“ – saznali smo od Slobodana Simića, upravnika Specijalnog rezervata prirode Zasavica.
Osim stočarstva, na kojem danas počiva i ugostiteljska ponuda i proizvodnja u ovom rezervatu, broj retkih ptica koje se vraćaju i danas se uvećava. „Na početku bilo je 120 prebrojanih vrsta ptica, a danas ih ima 230“ – napominje naš sagovornik. Posle 100 godina u Srbiju su vrećeni i dabrovi, koji su se odlično adaptirali na uslove života upravo na Zasavici.
Ipak, ono što je i najbitnije tvorcima ove prirodne oaze 20 godina kasnije, nisu toliko ni turistički ni ugostiteljski značaj ni priroda koliko unapređenje poljoprivrede u ovom kraju podsticanjem na neiskorišćene potencijale i pokretanje novih i organskih proizvodnji.
Magareći sir, mleko i sapuni, suhomesnati proizvodi od mangulice kao i drugi organski proizvodi i hrana, samo su deo poljoprivredne proizvodnje tog rezervata. Zasavica ove godine slavi 2 decenije postojanja sa velikim planovima za naredne dve. Neka Vas inspiriše za Vaše nove poljoprivredne proizvode jer ih sigurno ima i tu, kod Vas, u kraju.
Opširnije pogledati u prilogu.
