Mlad, edukovan i voljan da ostane da radi na selu – sve se ređe čuju ovakve rečenice u našoj zemlji poslednjih godina. Marko Tikvicki iz Bikova kod Subotice, popravlja poražavajuću statistiku o odlasku mladih sa sela u neku od zapadnih zemalja.
Priča o njegovim počecima, malo je drugačija od ostalih. Kako nam je u šali rekao ovaj mladi proizvođač, on je gradsko dete ali povratnik na selo.
Povratnik na selo
Njegova salašarska priča, kako sa osmehom na licu nastavlja, počinje 2000. godine, kada je porodica Tikvicki nasledila zapušteno dedino imanje.
Svaki salaš koji nema pse i konje, nema dušu i obična je industrija, dodaje Marko i navodi da ne čudi da su na salašu upravo te životinje bile prvi stanovnici. S obzirom na to da svi žive u Subotici, plan im je bio da se salaš restaurira zbog odmora i okupljanja porodice. Ali je sudbina umešala prste.
Kada mu je komšinica poklonila jednu ostarelu kravu i par teladi, priča o boravku na salašu dobila je drugačiji obrt.
Upisao je Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, smer stočarstvo, i po njegovom završetku, odlučio da bude sam svoj gazda. Sagledao je svoje finansijske mogućnosti, zasukao rukave i od tada je postao poznato ime u svetu govedarske proizvodnje.
Nakon što je dobio bezrezervnu podršku svojih roditelja Grge i Gabrijele, Marko je odlučio da stečeno znanje na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu primeni u praksi, na svom imanju.
Od 20 do današnjih 80 grla
Ono što je bilo zamišljeno kao hobi i relaksacija, preraslo je u ozbiljnu proizvodnju, koja našem 31-nogodišnjem domaćinu, ne ostavlja mnogo slobodnog vremena. U početku su se bavili isključivo tovnim govedarstvom, kupovali su simentalsku telad iz južne Srbije. Počeo je sa svega 20 grla, danas ih ima 80.
Svestan činjenice da su adekvatni objekti za držanje goveda, pola puta do uspeha, Marko je na svojoj farmi podigao novi dom za svoje životinje, a u planu mu je i proširivanje. On ističe da goveda nisu zahtevna u pogledu prostora i da im je dovoljan samo krov nad glavom, naročito u ovim sparnim danima.
Zašto baš podolsko goveče?
Više je razloga zbog kojih se odlučio baš za rasu u nestajanju – podolsko goveče. Jedan od glavnih razloga je što ne zahtevaju mnogo pažnje, dugovečne su i otporne, same se tele, jako su dobre majke, znatiželjne su i inteligentne. Dovoljno je, kaže Marko, da ih dva do tri puta dnevno nahranite i napojite i ostatak vremena možete da se posvetite drugim poljoprivrednim radovima.
Ni ratarenje mu nije strano. Kako kaže zob, pšenicu i kukuruz posejao je na oko 150 jutara zemlje, samo da bi obezbedio kvalitetnu hranu svojim kravama.
Marko dalje objašnjava da je podolac nekada bio glavna vučna radna snaga u poljoprivredi Vojvodine. Karakterišu se grubom konstitucijom pa samim tim i velikom otpornošću na razne bolesti. To nam je potvrdio i Markov otac, Grgo, poznati veterinar na severu Bačke, koji kaže da je svih ovih godina imao zanemarljiv broj intervencija na njihovoj farmi.
Odabrano gazdinstvo PSSS Subotica
Osim na roditelje, Marko u svakom trenutku može da se osloni i na savete i stručnu pomoć savetodavaca Poljoprivredne stručne službe u Subotici, čije su odabrano gazdinstvo. Kaže da su im njihovi saveti bili dragoceni naročito kada je napravio svoje pionirske korake u proizvodnji.
U danu kada smo snimali ovaj prilog u redovnom obilasku zatekli smo i Ljiljanu Uzelac, sa kojom su se konsultovali oko predstojećih planova ali i mogućem apliciranju za podsticajna sredstva države.
Ljiljana kaže da je farma Tikvickih uzor ostalim proizvođačima goveda u kraju i često se desi da njihovu farmu ističu kao primer dobre poljoprivredne prakse na brojnim stručnim predavanjima. Ljiljana dodaje da se na severu Bačke govedarstvom bavi veći broj domaćina ali se za podolca nije odlučio veliki broj njih, iako ih ona savetuje da to učine, pre svega zbog pozitivnih karakteristika te rase goveda.
Upravo su prednosti te rase ali i činjenica da svetsko tržište ima stalne potrebe za goveđim mesom bili odlučujući razlozi za dugoročnije bavljenje tom proizvodnjom, kaže Marko Tikvicki. U tome vidi svoju izvoznu šansu. Kaže da je svestan činjenice da trenutno stanje u govedarstvu nije najblistavije i da je trenutka cena koju postižu sasvim solidna.
U budućnosti – ambiciozni planovi
S obzirom na to da je država dala zeleno svetlo porodičnim gazdinstvima da otvaraju mini klanice, porodica Tikvicki želi da bude među prvima koji će se uspešno realizovati i na tom polju.
Ostatak slobodnog vremena, namera im je da uživaju u prirodnim lepotama i u ostalim životinjama, poput magaraca, koza, vitoroga žuja rase ovaca ali, pre svega u konjima, koji su im nekada donosili i pehare sa brojnih konjičkih takmičenja, a svake godine ih uprežu za najveću žetelačku svečanost na severu Bačke – „Dužijancu“.
Opširnije pogledati u prilogu.
