Kako izgleda gajenje autohtonih rasa goveda, ovaca, svinja, konja i magaraca, videli smo na tradicionalnom „Danu stočara“ održanom 26. avgusta na Krčedinskoj adi, u organizaciji Udruženja stočara „Dunav“ iz Kovilja. To je bio skup odgajivača iz stočarske branše, a dočekali su ih domaćini koji se na specifičan, ekstenzivan način bave uzgojem životinja.
Krčedinska ada, deo dunavske obale sa svih stana okružena vodom, prostire se na oko 800 hektara površine, prava je oaza prirode koja je pod zaštitom države u okviru Specijanog rezervata prirode „Koviljsko – petrovaradinski rit“.
Na njoj stočari uzgajaju ovce, krave, svinje, konje i magarce koji slobodno pasu, dok ih vlasnici, pogotovo u zimskom periodu, često prihranjuju. Stočari iz Kovilja, Krčedina i okolnih sela koriste ono što im je ostalo od predaka.
Oaza prirode na kojoj cveta stočarstvo
U zlatno doba Krčedinske ade, adom je trčkaralo 850 konja, što tada nije imala ni vojna ustanova Karađorđevo, te oko 3.000 ovaca i koza. Kasnije, deo ade je pošumljen i ceo prostor je bio korišćen u druge svrhe, a stada su nestala. Ipak, devedesetih, polako ali sigurno adu su ponovo naselile domaće životinje. Sada je to zaista, bar na ovim prostorima neviđena, originalna oaza prirode, na kojoj cveta stočarstvo.
Životinje žive slobodno koristeći blagodeti prirode, no naravno, čovek mora i te kako da vodi računa o njima. Proizvodnja, iako ekstenzivna, ne može se prepustiti slučaju.
Na Krčedinskoj adi vladaju specifični uslovi života. U takvom načinu gajenja, visokoproizvodne i daleko produktivnije rase ne mogu da daju rezultate kao u klasičnom načinu uzgoja. Bilo je pokušaja da se i one zapate na adi ali se od toga brzo odustalo.
Ekstenzivno stočarstvo i autohtone rase na Krčedinskoj adi
Milenko Plavšić na Krčedinskoj adi uzgaja balkanske magarce, svinje mangulice, goveda simentalske rase, podolska goveda i konje. Mangulice i magarce njegova porodica je uzgajala od davnina, dok je od tri podolca, koje je zapatio 2003. godine, sada stigao do brojke od oko stotinak grla. Izvesna tražnja za proizvodima od pomenute stoke postoji, ali kako stalnog tržišta nema, prodaja je od slučaja do slučaja.
Probrana klijentela, kada hoće da jedu ukusno meso kakvo ne može da se nađe na svakom ćošku, uvek pronađe Mileta. Većina kupaca je iz Beograda i Novog Sada. Ipak, za Mileta Plavšića postoji nešto značajnije od prodaje.
Autohtone rase – genetski resurs države
Na Krčedinskoj adi trenutno preovladavaju grla koja su u stvari genetski resurs jedne države, čak i šireg područja. Stoka koja se ovde gaji nije visokoproizvodna, ali je zdrava i otporna na većinu bolesti na koje životinje iz konvencionalne proizvodnje nisu. To je kvalitet njihovog genetskog potencijala, prekaljenog upravo na Krčedinskoj adi.
S obzirom da se na Krčedinskoj adi čuvaju genetski resursi, sva ženska grla se ostavljaju za dalji priplod, kada su u pitanju balkanski magarci, podolci i svinje mangulice, dok se deo muških kolje. No, meso nije lako naplatiti.
Opširnije pogledati u prilogu.
