U visoko razvijenim zemljama zapadne Evrope koje su pored ostalog i agrarne velesile, podrazumeva se i uzima za standard da se poljoprivredom bave visoko obrazovani ljudi. U Srbiji je, na žalost, redak slučaj povratak mladih posle završenog fakulteta na očevo imanje kako bi unapredili poljoprivrednu proizvodnju i projektovali prinos podižući svake godine lestvicu za jedan stepenik više. Većina njih se opredeli da ostane u većim gradovim i svoju sreću pronađe u nekoj međunarodnoj kompaniji ili državnoj instituciji koja zapošljava inženjere agronomije. Ipak, čini se da se situacija polako menja i popravlja, pa se i kod nas kao na zapadu mladi školuju za ostanak na selu. Jedan takav, pozitivni lični primer, dao je i Nikola Obradović iz sela Lipnički šor, nadomak Loznice. On ima samo 17 godina i vodi ozbiljno domaćinstvo. Njegov plan je da upiše poljoprivredni fakultet i ostane na selu, što ga u velikoj meri izdvaja od njegovih vršnjaka.
U tovu se u ovom trenutku nalazi 120 grla, u planu je da se kapaciteti prošire na 150 ili čak 200 grla. U proseku tov traje 11 meseci, a Nikola obrađuje preko 50 hektara zemlje kako bi podmirio potrebe za hranom na farmi, i ništa ne dokupljuje. Otkupna cena mesa je poskupela u odnosu na prošlu godinu, a sa njom i cena repromaterijala, ali ukoliko se imaju dovoljne količine grla u tovu od recimo 100 komada, tada ima i zarade kaže mladi poljoprivrednik.
Pomoć države za ostanak mladih na selu
Opština Loznica od nedavno pomaže mlade ljude koji ostaju na selu i daje odlične podsticaje za stočare koji od tih sredstava mogu da prošire stada ili podignu nove objekte.
I dok Nikolini vršnjaci slobodno vreme provode igrajući fudbal ili igrice na društvenim mrežama, on dane raspusta provodi na farmi marljivo radeći. Poznata je činjenica da za stočare nema godišnjeg odmora, pauza, slobodnog dana ili bolovanja i da nihov posao traje 365 dana u godini.
Možda neke nove generacije koje dolaze Nikolina priča podstakne da život na selu može biti mnogo produktivniji od odlaska u grad. Često se mladi odluče da za male plate rade za gazdu, ne sluteći da mnogo više mogu da zarade ako postanu sami svoje gazde.
