Hitno pustiti pčelare na pčelinjake

Bagremova paša je veoma važna, jer se radi o prvoj paši nakon zime. Važna je i za pčele i za pčelare.

Čak 2.818 pčelara (34,6%) članova Saveza pčelarskih organizacija Srbije ima 65-70 godina, a oni gaje 164.930 pčelinjih zajednica. Oni su sprečeni da posećuju svoje pčelinjake, čime će nastati nesaglediva šteta za pčele u Srbiji, ističe se u peticiji SPOS-a.

Dragoljub Delić iz Barajeva je prošle godine napunio punih 20 godina pčelarskog staža, a trenutno ima 100-ak košnica. Uprkos tome što je april mesec veoma važan za razvoj pčelinjih društava i što se svake godine u ovo vreme pčele pripremaju za bagremovu pašu, Dragoljub ne može da ide u svoj pčelinjak, jer ima 71 godinu.

“Meni kao čoveku nije teško da budem disciplinovan i da sedim kući. Meni kao pčelaru je od presudne je važnosti da sam sada u svom pčelinjaku kako bih pomogao pčelama da spremne dočekaju bagremovu pašu.” – kaže za Agrosavete, Dragoljub Delić, predsednik Udruženja pčelara Barajevo.

Bagremova paša je veoma važna, jer se radi o prvoj paši nakon zime. Važna je i za pčele i za pčelare. Bagremov med je veoma tražen, najskuplji je, a donosi i prvi prihod. Prošla godina je bila veoma loša po pčelare, te sada strahuju da će ih trenutna situacija bukvalno dotući.

“Kada propustimo bagremovu pašu, jako se teško nadomeste ti gubici. Morate znati da polovina naših članova pripada grupi 65+. Možete samo zamisliti kakva će šteta biti, ako se ti pčelinjaci zapuste. Ja 10 dana nisam bio na svom pčelinjaku, a vreme je intenzivnog rada. Pčele ne mogu bez moje pomoći. Biće ovo prava katastrofa. Odluku o dozvolama za pčelare moraju doneti u roku od najduže sedam dana, inače ništa neće imati smisla.” – ističe Delić.

PETICIJA: “PUSTIMO PČELARE NA PČELINJAKE DA BISMO IMALI HRANU”

Savez pčelarskih organizacija Srbije i NALED traže da se pčelarima koji imaju preko 65 odnosno 70 godina od strane Vlade uvaži izuzetak od zabrane kretanja radi posete pčelinjacima. Ova praksa već postoji u Nemačkoj, Austriji, Hrvatskoj, Republici Srpskoj i drugim državama u okruženju koje su na jednak način pogođene epidemijom covid 19.

Neodlazak ovolikog broja pčelara na pčelinjake doneće katastrofalne štete. Ne samo što pčelama preti glad usled hladnog vremena i nedostatka pčelinje paše, jer ih pčelari ne mogu prihraniti, već je ugrožena i proizvodnja hrane u Srbiji, ističe se u peticiji SPOS-a.

“Trećini naših pčelara je zabranjeno kretanje, jer su stariji od 65 godina. Mi smo još od početka vanrednog stanja tražili od nadležnih da se za njih donese neko rešenje, ali sve je ostalo na usmenim obećanima. Kako je epidemija odmicala, sve je bilo teže naći rešenje. Mi smo tražili da to kretanje bude pod strogim uslovima, da se do pčelinjaka ide kolima, da se ne zastaje nigde, pa čak ni na pumpama, ali do sada se nismo uspeli izboriti za takav vid dozvole.” – kaže predsednik SPOS-a, Rodoljub Živadinović.

VELIKE POSLEDICE ZA PČELARE ALI I HRANU GLOBALNO

To će dovesti do velikih posledica kako za pojedine pčelare, tako i za proizvodnju hrane na globalu, dodaje naš sagovornik.

“Nemogućnost održavanja i selidbe pčela ugroziće proizvodnju hrane jer će oprašivanje biti ugroženo, te je za očekivati smanjenje prinosa i manjak hrane za najmanje 25% u 2020. godini. Što se tiče pčelara, ovi pčelari će u potpunosti izgubiti prihode u ovoj godini, jer je upravo april glavni mesec kada treba pomagati razvoj pčela, a mnogima od njih pčelarstvo je jedan od egzistencijalnih dopunskih izvora prihoda za život. Pčele su gladne, biće dosta uginuća. Inače, uginuća ima tokom zime, to treba sanirati u košnicama, kako se bolesti ne bi širile. Nama je sada potrebno hitno rešenje u roku od nekoliko dana.” – naglašava Živadinović.

Zato pomozite pčelarima potpisivanjem ove peticije, da se što veći broj ljudi uključi u zaštitu pčela i pčelara, kao i da obezbedimo dovoljno hrane za sve nas u ovoj godini, kako poljoprivrednih proizvoda boljim oprašivanjem, tako i pčelinjih proizvoda, poručuju iz SPOSA-a.