Proglašenjem vanrednog stanja direktno ili indirektno pogođene su i sve grane poljoprivrede. Stočari imaju najveći problem kod planiranja muže, ali i ispaše stoke.
Porodica Vlašić iz Izbišta se bavi ovčarstvom, a ispaša im čini osnov proizvodnje. Kako su nam rekli, njihove ovce su veći deo godine na pašnjacima. S obzirom na to da ih oni muzu, zelena masa im je veoma bitna zbog mleka. Trenutno se prilagođavaju merama zabrane kretanja, što će apsolutno uticati na količinu mleka.
“Mi cigaju držimo zbog mleka od kojeg pravimo sir, od toga zapravo živimo. Skraćena ispaša svakako utiče na količinu mleka koje nam ovce daju. Sva sreća pa imamo nešto spremljene hrane kući, te ih dohranjujemo. Sve to utiče i na same životinje, ali i na naše kalkulacije. Ima ljudi ovde koji nemaju dovoljno hrane, jer su računali na ispašu, te se nadamo svi da ovo vanredno stanje neće potrajati. Svesni smo da je zdravlje najvažnije, te se svi prilagođavamo, jer drugog izbora nemamo.” – objašnjava nam Bojan Vlašić iz Izbišta.
Stočari se muče sa mužom
Osim toga, mere zabrane kretanja utiču i na organizaciju same muže i to iz dva aspekta. Prvi je taj što su stočari čije životinje se nalaze van gazdinstva, na salašima itd. prinuđeni da mužu obavljaju znatno ranije, kako bi stigli da se vrate kući. Drugi aspekt je taj što pomeranje muže značajno utiče i na same životinje.
“One su navikle sve da rade programirano, u približno vreme. Mi sa mužom ovaca krećemo sledeće nedelje i ne znam još kako ću se organizovati sa tom drugom mužom. Ne deluje mi izvodljivo da završim sve do 17 časova. Zato bi bilo dobro pronaći neko rešenje za poljoprivredike. Ja da bih došao do ovaca, ne moram nikoga sresti, to su pašnjaci iza kuće, ni sa kim ne budem u kontaktu, tako da nikoga ne ugrožavam.” – ističe Bojan.
Slično razmišlja i Spasoje Stojiljković iz Botoša koji ima 30 krava na muži plus još toliko pratećih kategorija, koje svakodnevno izvodi na obližnju ispašu. Krave izvodi napolje ranije nego oično, a već oko 16:30 se vraćaju kući.
“Ispaša nam traje kraće nego obično, te su krave nervoznije, nisu tako navikle. Obično smo izlazili oko pola 8, sada izađemo u 6 časova, pa sve do pola 5. Ne stižem da tražim nikakve dozvole za kretanje, jer imamo puno posla. Otac mi je dosta pomagao, ali se vratio iz Crne Gore, pa su mu propisali 28 dana izolacije. Još jedan par ruku nam itekako fali, jer oko krava ima dosta posla.” – priča nam Spasoje.
Problem imaju ljudi koji nemaju svoj laktofriz
Inače, kako nam kaže Spasoje, u Botošu od 1700 stanovnika ima oko 700 krava. U velikom problemu su se našli ljudi koji nemaju svoj laktofriz, već mleko svakodnevno nose do otkupnog mesta. Oni su prinuđeni da mužu obavljaju ranije, što ostavlja posledice na produktivnost samih grla.
“Ja imam svoj laktofriz, a krave su mi kući, te sam sve nekako organizovao. Međutim, u problemu su ljudi koji svaki dan nose mleko do mlekare, a takvih je puno. Oni su morali značajno pomeriti mužu, jer i otkupna mesta skraćeno rade. Sve to je uticalo i na životinje, odnosno na količinu mleka. Krave ne vole veće vremenske oscilacije i to im veoma smeta. One su kao sat. Životinje su sada nervoznije, kao i ljudi. Puno bi nam svima značilo kada bismo mogli ostajati do 20 časova, jer duža paša, bolja nega, tačnija muža, znači više mleka. Apelujem i na ljude iz grada, da ostanu kući, da budu displinovaniji, kako bi se ove mere što pre završile.” – dodaje naš sagovornik, Spasoje.
