Izreka da je „Pčelarstvo med na točkovima“ prati svakoga ko se bavi ovim poslom, jer bez selidbe sa jedne na drugu pašu nema ni velike dobiti. Vesa Živanović iz Trnave ovim poslom se bavi punih 40 godina i danas može da se pohvali sa preko 160 košnica. Temperaturne promene, nagli mrazevi i izmrzavanje bagrema, tokom februra meseca, a posle toga i suša koja je svima nanela nesagledive štete u proizvodnji, smanjili su sam prinos meda, što je u direktnoj korelaciji sa višom cenom u maloprodaji.
Najpopularniji bagremov med, koji se kod nas najčešće proizvodi, poskupeo je za 200 dinara i sada je njegova cena 1.000 dinara po kilogramu ili oko 7 evra kada se prodaje na veliko. Iako je cena viša ove godine, naš sagovornik kaže da će moći samo da se pokriju troškovi. Suncokretova paša je bolje prošla, ali je i cena niža, jer taj med nije toliko tražen na tržištu.
Od početka pandemije, cenu i potražnju u velikoj meri je formirala i novonastala situacija, pa je med znatno više tražen. Med iz Srbije se dosta izvozi i u zemlje zapadne Evrope.
Upotreba pesticida i dalje problem za pčele
Jedan od najvećih problema svih pčelara predstavlja nekontrolisano prskanje okolnih voćnjaka kada nije vreme. Pčelinja društva tada stradaju,a šteta je neprocenjiva. Stradanje pčela u vreme prskanja voća pesticidima, i pored blagovremenih upozorenja pčelara, ponavlja se svake sezone. Stručnjaci savetuju voćare da se voćnjaci tretiraju u večernjim satima i tako spreči pomor pčela. Tada je i efikasnost preparata veća, nema vetra, isparenja, a i pčele su u košnicama.
Dakle, ako se prksaju voćnjaci trebalo bi to raditi isključivo noću. Kako kaže naš domaćin, dobro je i za biljke, jer je temperatura vazduha niža, a što je najvažnije ne ugrožava pčele.
Pčelarstvo i voćarstvo se naslanjaju jedno na drugo
Osim pčelarstvom, naš sagovornik se uspešno bavi i voćarstvom na oko 6 hektara, što se i naslanja jedno na drugo u proizvodnji meda.
Planovi ovog pčelara dalje se kreću u više pravcu osnaživanja društava, a manje u pogledu povećanja broja košnica. Kao i u mnogo čemu i u pčelarstvu je kvalitet iznad kvantiteta.
Država je prepoznala značaj pčelarstva i nastavlja da podržava pčelare subvencijama. Podsticaji se ostvaruju u iznosu od 720 dinara po košnici. Minimalan broj košnica, da bi ostvarili pravo na subvencije, smanjen je sa 30 na 20, a jedan pčelar može podneti zahtev za najviše 1.000 košnica.
Sagovornik: Vesa Živanović, selo Trnava, opština Topola
