Pčelari iz Erdevika: Prošle godine nas je spasila lipa

0
198
Agrosaveti---pcelari---apel---03
Timac AGRO

Tokom jednog izuzetno lepog decembarskog dana koji su pčele iskoristile za pročisni let, posetili smo Udruženje pčelara u Erdeviku. Inače ovo sremačko selo ima dugu tradiciju u pčelarstvu, a poznato je po lipovom medu. Na samom početku razgovora, pričamo o samoj sezoni 2020. godine, a naš sagovornik, predsednik Udruženja pčelara Lipa, Ognjen Delić kaže da ih je u 2020. godini spasila upravo lipa.

“2020. godina je bila bolja od 2019. Moram da kažem da od 2014. godine nikako to ne ide kako treba. Meda je sve manje i manje. U 2020. godini nas je spasila lipa, bagrema nije bilo, a unos na lipovoj paši je bio oko 30 kilograma. Moj prosek izvrcanog meda je bio oko 17 kilograma po košnici. Posle toga više ništa nije bilo za vrcanje, zatim je avgust opet bio čudan, ono što se u Erdeviku ne dešava, da vaga nije padala, bila je na nuli, ili u nekom blagom plusu, što je bilo dobro.” – priča nam naš domaćin, Ognjen Delić.

Vertigo-katalog-1120x1080

TROVANJE PČELA TREBA DA BUDE KRIVIČNO DELO

Kroz razgovor se dotičemo i teme u vezi sa tretiranjem voća kojeg u ovom kraju ima dosta, a Erdevičani imaju zaista loša iskustva. 2019. godine ih je tokom lipove paše zaprašio avion koji je prskao komarce, te su im sve izletnice stradale, a slično se dogodilo i zbog nesavesnih voćara, dodaje Delić.

Web-baner-Dekalb-Vertigo-1120x180-V01

“Imamo ideju da svi pčelari Erdevika napuste selo u toku cvetanja voća. Da pčele sklonimo na bezbednije područje, pa da kada cvetanje prođe da se vratimo, ja se nadam, sa sačuvanim pčelama.” – kaže naš sagovornik.

PROČITAJTE I...  Uzgoj pčela i proizvodnja meda u Despotovcu

Agrosaveti---trovanje-pcela---suncokret---05

Možda zvuči radikalno, ali pčelari žele da pokažu voćarima da oni bez pčela ne mogu. Inače, trovanje pčela se događa svake godine, širom Srbije, a mnoga ostanu potpuno nezapažena, te zbog svega toga pčelari se bore da se trovanje pčela okarakteriše kao krivično delo.

Biofor baner 728x90

“Da trovanje pčela bude trovanje životne sredine! Samim tim da to bude krivično delo. U situaciji u kojoj smo sad, mi praktično ne možemo dokazati trovanje. U tim istražnim radnjama mi uvek napravimo neku grešku, jer mi nismo profesionalci u tome. Kada bi se to promenilo, istragu bi vršili profesionalci, mislim da bi oni to mnogo bolje obavili nego mi. A tu je još nešto. Pčelari vrlo često odustanu od istrage, jer im se uvek u startu servira znaš li ti koliko to košta, pa onda pčelar odustaje, jer iovako ima veliku štetu od trovanja.” – ističe Delić.

VOĆARI VS PČELARI

Za sada je to samo ideja, koja na žalost nije prošla. Već je postalo suvislo govoriti da voćari i pčelari jedni bez drugih ne mogu, međutim, naš sagovornik smatra da, iako se dugo o tome govori, još uvek ima needukovanih voćara po tom pitanju.

PROČITAJTE I...  Poziv pčelarima da učestvuju u izradi katastra pčelinjih paša

“To što u toku cvetanja voća dolazi do trovanja pčela, mislim da je to ipak neznanje. Oni koji znaju, vode računa o pčelama, a oni koji ne znaju, a misle da znaju, e oni nam potrovaše pčele. A nije to samo tokom cvetanja voća, jer nakon cvetanja oni imaju potrebu i dalje za tretmanima, a tada procveta maslačak koji oni ne pokose, a naše pčele su na maslačku i tako nastradaju. Dakle, voćar ne zna da mora da pokosi maslačak.” – naglašava naš sagovornik.

Agrosaveti---Udruzenje-pcelara-Mostonga---03

POVEĆANA CENA MEDA

Rekli smo već da u Erdeviku pčelarstvo ima dugu tradiciju, međutim, iako je pčelara sve više, meda je sve manje, ističe naš sagovornik.

“Postalo je nemoguće baviti se pčelarstvom i prikupljati samo med. Moramo da radimo i druge stvari. Ja sam se lično preorijentisao na matičnu mleč, tako da mi je med kao neki nus proizvod. Dakle, ne može samo med, ne isplati se. Zbog malih unosa, a zašto su mali unosi, to je opet druga tema, vrlo široka.” – kaže Delić.

PROČITAJTE I...  Umiru nam pčele zbog “zatvaranja” pčelara

Da li zbog manjka meda, ili konkurencije kojoj je doprinelo i otvaranje pogona u Rači, ali med ove godine ima bolju cenu, smatra naš sagovornik.

Agrosaveti---Proizvodnja-meda-u-Muzincima---04

“Meda je ove godine jako malo, i prošle godine ga je bilo malo, i to je uticalo na promenu cene. Međutim, pogon u Rači je takođe doprineo povećanju cene meda, jer npr. meda nema ni u Hrvatskoj, a tamo nije došlo do povećanja otkupne cene meda.” – dodaje naš sagovornik.

Bore se pčelari na brojnim frontovima, od trovanja pčela, preko falsifikovaog meda, uvozog meda, ali Ognjen ističe da je veoma važno da potrošači shvate da je najsigurnije kupiti med kod pčelara, ili kupiti teglu na kojoj piše “Naš med”, kako bi izbegli priliku da budu prevareni.

Inače naš domaćin ima oko 90 košnica, što možda nije mnogo. Cilj mu je da proizvede nekoliko pčelinjih proizvoda, kako bi priča bila ekonomski opravdana, a poznat je baš po proizvodnji matične mleči koju mnogi smatraju najvrednijim pčelinjim proizvodom i koje zapravo ima samo, ako ima blagostanja u košnici, dodaje Ognjen. Pčelama je kaže ostavio dovoljno hrane, te će bezbedno prezimiti, a nova godina donosi i nova nadanja koja su okrenuta ka berićetnijim pašama i savesti ostalih poljoprivrednih proizvođača.

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime