Svestan činjenice da su pčele najbolji oprašivači i da, zahvaljujući njima, veliki broj proizvođača ostvaruje dvostruko veće prinose, Ratko Đorđević, mladi voćar iz Kamendola, pre par godina kupio je nekoliko košnica a danas mu je nezamisliva proizvodnja jabuka bez njegovih medonosnih pčela.
Samo interesovanje za pčelarstvom kod našeg sagovornika javilo se još u tinejdžerskim danima, a s obzirom na to da se porodica Đorđević decenijama unazad profesionalno bavi voćarstvom, pčelarstvo mu se, kako na početku razgovora ističe naš sagovornik, logično nametnulo.
Pčelarstvo u službi voćarstva
Od trenutka kada je uvideo koliko su pčelarstvo i voćarstvo usko povezani, valjalo je, kaže Ratko, edukovati se o dobrobiti pčela za voćke ali i za očuvanje celokupnog biodiverziteta. Tim pre što se njegova porodica voćarstvom bavi profesionalno, a ne iz hobija.
S obzirom na to da je još uvek početnik, zadovoljava se sa 3 košnice koje su stacionirane na njihovom gazdinstvu. Kako vreme bude odmicalo, a znanje i sigurnost povećavalo, radiće, kaže, i na povećanju proizvodnje.
Srećna je okolnost što u njegovom selu postoji veliki broj uspešnih, a pre svega savesnih pčelara koji se ujedno bave i voćarstvom. Pčelarstvo je u Grockoj neka vrsta sekundarne delatnosti, kaže Ratko i dodaje da je ono, pre svega u službi voćarstva. Ono što je primarno, svakako je uticaj pčela na poprašivanje voća.
Listajući brojne specijalizovane internet sajtove, bilo domaće bilo strane, Ratko je dolazio do podataka koji ukazuju na to da su prihodi od oprašivačke funkcije pčela često i 10 puta veći. Tako se, kako navodi Đorđević, u Americi, za podsticanje pčelarstva, iz budžeta izdvaja 87 dolara po košnici, a u Holandiji 60 guldena. Ne raduje ga činjenica da je ta suma kod nas znatno niža, 720 dinara po košnici.
Upravo činjenica da je intenzivna proizvodnja danas jednostavno nezamisliva bez tesne povezanosti voćarstva i pčelarstva, ohrabruje ga u nameri da, u godinama koje slede, uz povećanje plantaža, paralelno umnožava i broj pčelinjih društava na svom gazdinstvu.
Zadatak u budućnosti – podizanje svesti ratara i voćara
Jedan od zadataka koji je pred sebe postavio ovaj mladi proizvođač jeste i podizanje svesti kod ratara i voćara o toksičnosti primenjenih insekticida i pesticida na pčelinja društva. Akcenat je, kaže Đorđević, na simbiozi pčelara i voćara a sve u cilju povećanja prinosa.
Sa izrazom zadovoljstva na svom licu je podelio sa nama podatak da su njegove pčele i ove sezone nesmetano zujale i vredno oprašivale jabuke i druge voćne vrste, bez negativnih efekata po njih.
Iako mu je svet pčelarstva još uvek velika nepoznanica i svestan je da će biti oscilacija i u toj proizvodnji, želja mu je da nastavi druženje sa tim višestruko značajnim insektima. Šaljivo dodaje da su sami počeci bavljenja pčelarstvom bili slatki i bolni. „Potekle“ su i prve količine meda, a naredne godine očekuje da će biti i polena.
Više pčela – veći prinosi voća!
Želja mu je da svoje pčele maksimalno zaštiti te ih, za sada, drži u dvorištu porodične kuće o čemu su obaveštene i njegove komšije. Sa povećanjem broja košnica namera mu je da ima nekoliko seoba pčela po kvalitetnim pašnjacima u njihovoj okolini.
Prve komšije su mu, kaže, savesne ali to isto ne može da kaže za brojne druge proizvođače širom Srbije. Zato im je i ovoga puta uputio apel da svakoga trenutka imaju u vidu dobrobit pčela.
U stalnom je kontaktu sa raznim veterinarima kojima je, kao i njemu glavni cilj očuvanje zdravlja pčela. Najvažnije mu je adekvatno korišćenje hemijskih preparata. Raduje ga činjenica da su ga u njegovim pionirskim koracima bavljenja pčelarstvom zaobilazile sve potencijalne pretnje, pre svega bolesti kod pčela, poput varoe.
Njegove pčele su, kako zadovoljno dodaje, visoko produktivne i daju mu med izuzetnog kvaliteta koji je, kako naglašava, potpuno bezbedan za ljudsku upotrebu. Neće se, naravno, kako ističe, zadržati na trenutnim količinama.
Teglica njihovog meda od pola kilograma ove godine koštala je 400 dinara i zadovoljan je prodajom. Ratko Đorđević kaže da u Kamendolu još uvek ne postoji lokalno pčelarsko udruženje a da bi mu, kao početniku, to bilo vrlo značajno. Razmena iskustava u proizvodnji mu je bitna ali mu je jednako važno i da se pčelari što pre ujedine kako bi zajedno nastupili na tržištu.
Planovi za budućnost
Kao student Poljoprivrednog Fakulteta u Zemunu, odsek za voćarstvo i vinogradarstvo, veći deo vremena provodi u Beogradu ali je i tada svojim srcem na selu, uz oca Slavoljuba, koji mu je najveći uzor i motivacija, da istraje u svim svojim ambicijama. A sve ih je više, uz osmeh nam dodaje Ratko.
Čovek da bi bio ispunjen u svom poslu, dodaje na kraju, mora da bude ispunjen i kao ličnost. Kako nam je u neformalnom razgovoru rekla njegova ponosna baka, njen unuk ima više razloga za zadovoljstvom. Bio je đak generacije, oprobao se i u fudbalu, a danas radi i kao fudbalski sudija.
Uprkos brojnim obavezama u voćnjaku i oko pčela, uspeva da polaže sve ispite u roku i to sa visokim ocenama. Zavoleo je dinamičan i bogat društveni život u Beogradu i odgovara mu taj tempo života ali se nikada ne bi menjao za život na selu koji ga ispunjava i vidi svoju perspektivu u Kamendolu.
Opširnije pogledati u prilogu.
