Umesto da se danas bavi proširenjem i modernizacijom svog gazdinstva, koje je nasledio od svog oca Zlatoja, Branko Trifunov iz Sanada godinama pokušava da se oporavi od, kako nam je rekao, prevare decenije.
Naime, pre desetak godina, Trifunovi su polagali velike nade u uzgoj puževa, koji je promovisan kao perspektivan posao. Zarada je izostala, ostali su mu samo dugovi i briga i svrstao se u red stotine prevarenih srpskih domaćina.
Svaštarenje kao jedini vid opstanka
Ali ovaj vredni banatski domaćin nije posustao. Odlučio se na svaštarenje, te danas, uz obradu oko 50 hektara zemlje, na njegovom gazdinstvu, sa jednakom ljubavlju, uzgajaju ovce, svinje i bikove. Jer, kako dodaje Branko, drugačije se danas ne može opstati.
Znao je, kaže Branko, u šta se upušta, kada se posle par godina bavljenja mehaničarskim poslom odlučio na to da nastavi očevim stopama. Kasno je za nove početke, dodaje on uz osmeh, i nije se pokajao što je ostao na selu osim zbog toga što za sve ove godine nije bio i uspešniji.
Kaže da su u prednosti oni proizvođači kojima je poljoprivreda sekundarna delatnost. Kako nezadovoljno dodaje, on mora da kalkuliše svakog dana jer su im troškovi izvesni ali ne i prihodi, pre svega zbog nesigurnog tržišta. U rodnim godinama to, kako kaže nije teško ali se u sušnim godinama jako teško oporavljaju od gubitaka.
Svinjarstvo, ovčarstvo, govedarstvo
Kako je u šali dodao naš sagovornik, ovce drže iz ljubavi prema tim životinjama, bikove kako bi otplaćivali rate kredita, a trenutno im je uzgoj svinja najisplativiji posao jer od toga žive.
Imaju 15 krmača rase jorkšir, landras i pietren za koje su se, kaže, opredelili, pre svega, zbog mesnatosti, dobrog prirasta i visoke otpornosti na bolesti. Sami obezbeđuju hranu, ne kupuju premikse kako bi što više uštedeli na ishrani. Posete veterinara su sve ređe jer nema obolevanja stoke. Ali ih muči otkupna cena, koja varira iz godine u godinu. Trenutno uspeju da dobiju 140 dinara po kilogramu.
Kao i većina proizvođača ovaca u selu i Branko je član tamošnjeg Udruženja odgajivača ovaca „Čokanska cigaja“. On se opredelio za virtemberg rasu i trenutno ima 33 ovce, ovna i jagnjad. Kaže da mu je članstvo u Udruženju pomoglo prilikom obeležavanja, matičenja ali i zbog razmene iskustava sa drugim proizvođačima. Jedini spas današnjim ovčarima su, kako kaže Branko, podsticajna sredstva države. Ali, kako nezadovoljno dodaje, ta podrška je nedovoljna.
Planovi
Branku je ovog leta prioritet žetva, nada se dobrim prinosima, a na jesen će cela porodica Trifunov imati obaveze oko berbe grožđa u dva vinograda koja imaju već decenijama.
Njegov 15-ogodišnji sin, uz obaveze u školi, svaki slobodan trenutak posvećuje radu na farmi ali ga Branko ne ohrabruje u nameri da se zadrži na imanju.
Opširnije pogledati u prilogu.
