Rade Malbaški, potpredsednik pčelarskog udruženja „Avram Maksimović“ iz Sombora, pčelarstvom se bavi pune četiri i po decenije. Počeo je samostalno, a za sve te godine prošao je sito i rešeto u ovoj branši, stekavši ogromno iskustvo, ali i jasan uvid u sve probleme, kao i prednosti i izvozne potencijale domaćih pčelinjih proizvoda. Aktivan i ne posustaje, iako ima 76 godina.
Sama proizvodnja meda varira u zavisnosti od godine do godine i od samih pčelinjih društava. Zavisi i od toga u kojoj meri su sami pčelari uspeli da pripreme pčele za određene ispaše. Količina meda po košnici kreće se od 20 do 50 kilograma.
Sezonska selidba košnica
Ovaj pčelar stoji na stanovištu da je med proizvod na točkovima, te pčelari uz sezonske selidbe košnica. Ovaj način proizvodnje meda smatra velikom prednošću u odnosu na stacionarno pčelarenje jer omogućava dobijanje veće količine meda kao i raznovrsnije ispaše za same pčele. Ovaj vid pčelarenja pruža i mogućnost proizvodnje tzv. „sortnog meda“ tačnije čistog meda, dobijenog od jedne biljne vrste, bez primesa drugih vrsta.
U potrazi za najboljim pčelinjim ispašama, Malbaški Vojvodinom prokrstari uzduž i popreko, kako bi iskoristio sve prednosti koje ovo podneblje pruža. Poseduje oko 40 košnica. Uspešno se bori protiv varoe, ali i protiv zime. Za ovu poslednju kaže da je bila jaka i naopaka, pa je bilo i gubitaka.
Na greškama se uči, a zablude plaćaju. Mnogo veći su problem zablude potrošača, koja je posebno izražena kada je bagremov med u pitanju. Zato o ovoj temi vredi čuti mišljenje iskusnog pčelara.
Bagremov med, pošto u sebi ima isključivo jednu vrstu voćnog šećera, jer u vreme cvetanja bagrema ne cveta ni jedna druga biljna vrsta, najduže ostaje tečan tj. ne dolazi do njegove kristalizacije brzo u odnosu na neke druge vrste.
Pored meda, proizvodi i vosak, propolis, mleč i polen. Kako kaže, to nisu nusprodukti, već osnovni pčelijnji proizvodi, iako ih ima u manjim količinama. Do svega toga nije lako doći, problemi su brojni, a mahom su finansijske prirode.
Pored svega, Malbaški je optimista, jer smatra da Srbija ima dobre preduslove za uspešno pčelarenje i veruje u budućnost proizvodnje meda na ovim prostorima, uz izvesne preduslove. Tu je i poruka mladim, ali i budućim pčelarima – „Perspektive ima – treba videti samo ima li zainteresovanih“.
Opširnije pogledati u prilogu.
