Bračni par Mladenović iz Trgovišta kraj Knjaževca, imaju jasan cilj pred sobom. Svu svoju energiju i finansijska sredstva ulažu kako bi se njihova stočarska proizvodnja sve više razvijala. Imaju šest muznih krava i dvadesetak grla ovaca rase „svrljiška pramenka“ od kojih ostvaruju solidne prihode.
Iako na prvi pogled uobičajeni mladi bračni par na selu, Jelena i Damir Mladenović iz knjaževačkog naselja Trgovišta, mnogo su više od toga. Većina njihovih vršnjaka preselila se u gradove, ili su sreću potražili u nekoj od zapadnih zemalja. Našim domaćinima milija su buđenja uz sunčeve zrake koji se promaljaju sa Stare Planine. Počeli su od nule, priča nam na početku razgovora Jelena. Ona je nakon studija u Beogradu, bez dvoumljenja pristala da svoju budućnost sa Damirom gradi na imanju njegovih roditelja.
Za svadbeni poklon traktorska prskalica
Imali su jasan cilj pred sobom i svaki dinar investirali su u započinjanje porodičnog biznisa. Jelena kaže da su od rodbine i prijatelja za svadbeni poklon dobili traktorsku prskalicu i mašinu za baliranje sena. Ona im je bila neophodnija od novijeg automobila ili nameštaja za kuću. S obzirom na to da su i Jelena i Damir odrastali na selu i od ranog detinjstva su sticali radne navike. Trude se da tako vaspitaju i svoju ćerku Nataliju, ali i njene školske drugare. Jelena kaže da su čak i na selu današnja deca zarobljena u virtuelnom svetu. Zato je neophodno izmamiti ih iz tih „sterilnih tvrđava“ u prirodu. Tamo mogu da dožive kontakt sa životinjama u prirodnoj veličini a ne samo kao sa animiranim junacima.
Nadničara u sezoni „ni za lek“
Samo se radom može nešto steći u životu, kaže Jelena. Reakcije njenih poznanika, vršnjaka, po pitanju njihove odlučnosti da se bave isključivo poljoprivredom, za nju su iznenađujuće. Sa čuđenjem, čak i zaprepašćenjem reaguju na njihovu odluku da se posvete stočarskoj proizvodnji. To je i jedan od glavnih razloga, smatra ona, zbog kojih mnogi proizvođači teško dolaze do nadničara u jeku sezone. Jelena i Damir, iako u srednjim godinama, spadaju u mlađe bračne parove kojima nije strano da uđu u štalske objekte, da pomuzu svojih 6 krava ili izvedu na pašnjake dvadesetak ovaca rase „svrljiška pramenka“ ili da na tropskim temperaturama provedu ceo dan na žitnim poljima.
Godišnji odmor na njivi
Damira zatičemo na godišnjem odmoru koji provodi koseći detelinu, balirajući seno i iščekujući žetvu pšenice. Kaže da pamti i bolje godine, kada je reč o kvalitetu žitarica koje gaji na par hektara. U danima našeg snimanja po knjaževačkim selima, o žetvi se još nije ni govorilo. Prema procenama stručnjaka iz PSS „Poljoservis“ u Knjaževcu, otežana setva jesenas već je nagoveštavala lošiju proizvodnu godinu ratarima širom Srbije. Ni sve malobrojniji ratari Timočke Krajine, nemaju razloga za preteranim optimizmom, ističe diplomirani inženjer Srđan Cvetković.
Prinosi pšenice lošiji ali kvalitet zrna zadovoljavajući
Otežana setva, dug sušni period, klijanje i nicanje nakon zime, loše produktivno bokorenje. Sve su to razlozi, kako navodi ovaj stručnjak za ratarstvo, koji su doveli do lošijih rezultata kada su u pitanju prinosi pšenice i ostalih strnih žita. Prema njegovim procenama, mala je verovatnoća da će ratari na Istoku Srbije uspeti da ostvare prosečne prinose od 4 tone po hektaru ali će kvalitet biti zadovoljavajući. Mladenovići za sada pronalaze svoju računicu u tim dvema proizvodnjama, ali još uvek nisu, kako navodi Damir, u prilici da se posvete isključivo jednoj ili drugoj.
Pomoć države dobrodošla
Od niške mlekare za litar mleka dobijaju 30 dinara, a ta cena se nije menjala unazad nekoliko godina. Svaka pomoć države malim proizvođačima dobrodošla je, ističe bračni par Mladenović. Kada bi subvencije za uzgoj ovaca bile bolje, verovatno bi se i oni odlučili za veći broj grla. Dok se postojeće stanje ne promeni, više će se posvetiti proizvodnji kravljeg mleka, jer u tome još uvek vide računicu, kaže nam Damir.
U poljoprivredi nema brze zarade
Uz proizvodnju kravljeg mleka, umešne ruke ove svrljiške domaćice, već nekoliko godina unazad prave domaći sir od ovčijeg mleka. Uspevaju da ga prodaju stalnim mušterijama „sa kućnog praga“ za 600 dinara za kilogram. Želja im je bila da se bave i pčelarstvom i da budu prepoznatljivi i po kvalitetnom medu. Brojne obaveze u stočarstvu stopirale su ih u toj nameri. Među faktorima, koji ih usporavaju u daljem razvoju, jesu i previsoke cene đubriva, hemijskih sredstava i goriva. Ipak, optimizam ih ne napušta nijednog trenutka. Sa novim danom rađaju im se i nove ideje.
