Poznata je činjenica da mladi ljudi odlaze sa sela, prirodno gravitirajući ka većim gradovima i lagodnijem životu u njima. Sela postaju pusta, prazne se i u njima ostaje pretežno starija populacija, nemoćna da vodi gazdinstva. Loše uređena infrastruktura, odstustvo lokalnih zadruga i pratećih sadržaja koji bi obogatili život mlađe populacije nameće neminovnost odlaska. Oni koji, pak, ostanu smatraju se za hrabre, entuzijastične, a neretko su i predmet čuđenja njihovih vršnjaka. Naša emisija traga za mladim naslednicima pokušavajući da kroz primere dokaže kako život na selu može da bude lepo osmišljen, donoseći pristojnu zaradu.
Putujući po Srbiji dobro smo se upoznali za ovdašnjim prilikama i znamo da su mladi na selu prava retkost. Put nas je, međutim, dalje naveo i malo izvan granica naše zemlje. Otišli smo do Republike Srpske, tačnije do mesta Pelagićevo, gde smo upoznali mladog momka, Miću Šarkanovića, koji ima samo 23 godine i velike ambicije po pitanju svinjarske proizvodnje.
Mića je pravo čudo, voli svoj posao, mnogo zna o njemu, a edukuje se tako što putuje po Evropi gde ima priliku da u razvijenim zapadnoevropskim zemljama uči kako funkcionišu najsavremenije farme. Porodica Šarkanović ima farmu krmača, gde se u labaratoriji prevashodno bave selekcijom geneskog materijala i daljom reprodukcijom. Prasići sa ove farme brzo i lako nađu put do kupaca.
Savremena genetika
Da bi došao do savremene genetike morao je mnogo da uči i da unapređuje poslovanje. Ovaj mladi poljoprivrednik ubrzo je shvatio da celokupan proizvodni proces počiva na dobrom smeštaju životinja, ishrani, kvalitetnom menadžmentu i naravno genetskom potencijalu. Farma je opremljena po najsavremenijim standardima, koji zahtevaju dezo barijere i stroge higijenske propise.
Svinjarska proizvodnja je tradicija u ovoj porodici, Mićini roditelji su počeli sa svega 60 svinja, da bi danas napravili farmu koja može da posluži za primer mnogima. Uglavnom sve rade sami, Mićin otac nam je rekao da njegov sin skoro svakoga dana provede više od 10 sati na farmi, što je retko za jednog mladog čoveka da tako posvećeno pristupa poslu. Kako se farma širi tako problem sa edukovanom radnom snagom postaje sve veći, nema ljudi koji bi mogli da se prilagode i rade po savremenim načinima svinjarske proizvodnje.
Do kvalitetne genetike nije lako doći, na ovoj farmi ona se uvozi i prilično je osetljiva, pa je potrebno prilagoditi mnoštvo drugih parametara kako bi se ostavario pun potencijal u proizvodnji.Tokom vremena bilo je mnogo izazova, ali je ceo proces, na kraju, doveden na zavidan nivo.
Godišnje se na ovoj farmi utovi 5.500 prasića, kada dostignu težinu od 25-30 kilograma, predaju se tovljačima svinja gde se tove do 120 kilograma. Hrana i dobre recepture igraju važnu ulogu, a za dobar prirast i konverziju treba poznavati nutritivne vrednosti i pravila izbalansirane ishrane.
Plasman i dalji planovi
Za većinu proizvođača tržište i plasman mogu da budu veliki problem, to međutim, nije slučaj sa našim sagovornikom. On se kvalitetom izdvojio od ostalih, pa uprkos uvozu prasića i konkurenciji tog tipa, za njega nema bojazni po pitanju plasmana.
Dalji planovi ovog mladog poljoprivrednika i njegove porodice kretaće se u pravcu tova i dalje predaje klanicama. Ukoliko geopolitičke i makroekonomske prilike ne budu imale neka veća odstupanja, postoji mogućnosti i da se farma proširi, kaže naš sagovornik.
Zadrugarstvo u BiH
Slika zadrugarstva u Bosni i Hercegovini slična je onoj u Srbiji, zadruga nema, kao ni pokušaja udruživanja. Budući da su mladi ljudi ujedno i nosioci svih promena u društvu, naš sagovornik nam je rekao da postoji inicijativa da se okupe tamošnji farmeri i osnuju zadrugu koja bi im omogućila da zajedno nastupaju na tržištu, i po povoljnijim cenama nabavljaju repromaterijal. Uz postizanje ekonomije obima, utrošak po jedinici bio bi smanjen, a sama dobit u prodaji povećana.
Opširnije pogledajte u video prilogu gore.
Sagovornik: Šarkanović Mićo, uzgajivač svinja iz sela Pelagićevo, BiH
