Na svega nekoliko kilometara od banje Vrujci, pomalo ušuškana, ali već na prvi pogled privlačna, nalazi se Farma Marin gaj. Njen domaćin, Sreten Pavlović ju je podigao na imanju koje mu je deda ostavio, a koje ni nakon nekoliko decenija života u Kanadi, nije zaboravio. Marin gaj je zapravo turističko-ugostiteljski objekat otvoren za sve putnike namernike, kaže Sreten. Želja mu je bila da lepote svoga rodnog kraja približi ostatku sveta.
“Farma Marin gaj je nastala pre 6-7 godina. Pošto sam ja stari ugostitelj, radio sam sa ljudima čitavog života. Kada sam se vratio u Srbiju nedostajala mi je ta gužva. Sa druge strane, smatrao sam da imam dosta znanja iz ove oblasti koje bih mogao primeniti i ovde. A želeo sam i da ovo parče zemlje koje mi je otac ostavio sačuvam, odnosno da iskoristim na najbolji način.” – priča nam naš domaćin, Sreten Pavlović.
I upravo je to i uradio. Suština njegove priče svodi se na predstavljanje domaćih proizvoda, kvalitetne hrane u kojoj gosti mogu da uživaju na seoskom domaćinstvu koje odiše duhom nekadašnjih vremena kolubarskog kraja.
“Hteo sam da ispravim neku nepravdu koja je učinjena našoj zemlji. Da pokažem svetu ovu našu lepotu i kakvi smo domaćini. Da im pokažem toplinu našu, našu hranu…” – dodaje Sreten.
FARMA MANGULICE I MORAVKE
Na gazdinstvu se nalazi i farma autohtonih rasa svinja, mangulice i moravke. One zapravo čine veći deo menija, na radost brojnih gostiju, priča nam Sreten. Kada je on prvi put probao meso mangulice kod jednog prijatelja, kući se vratio sa tri ženke i jednim veprom.
“To je zdrava, čista, stara sorta svinja. Jeste, one sporije rastu, ali baš zbog toga se i razlikuju od drugih svinja. To se odrazi na kvalitet mesa. Sve to ja služim u svom restoranu. Mangulica oprasi do šest prasadi. Sve one to same urade, čovek im ne treba pomagati. Moravka oprasi i deset i više, njena prasad su naprednija. Nema tu ni uginuća, niti lečenja.” – dodaje naš domaćin.
One se slobodno kreću po ovom velikom imanju, rade ono što najviše vole, tj. riju. Oprase se same, bez pomoći čoveka, te i prasići vrlo brzo krenu da izlaze. Ishrana je vrlo jednostavna, priča nam naš domaćin, a njena osnova je naravno kukuruz.
“One hoće blato, dosta vode, jedu voće, detelinu, a kukuruz je osnovna hrana, da bi nabacili mast. Da biste imali dobru slaninu, kukuruz moraju jesti. Zbog te ishrane, prasci od 25 kila imaju 4 meseca, 4,5 meseca.” – kaže Sreten.
FARMA SE NALAZI NA 45 MINUTA OD BEOGRADA
A pušnica je puna raznih đakonija koje su sastavni deo menija Marinog gaja. Uz to, tu su i ostali domaći proizvodi: džemovi, slatka od raznog voća, med i mnogo toga drugog što vredne domaćice iz ovog kraja vekovima unazad prave. A upravo se to i dopada gostima koji ovde svraćaju.
“Ja sam dosta sveta obišao, i iskreno nigde lepše zemlje nema, od Srbije, Nigde lepše vode, vazduha, prirode, toplote narodske, hrane. Mi to moramo iskoristiti i ponuditi ljudima koji su toga željni. Ovde je svako dobro došao i biće dočekan kao da nam je rođeni brat.” – ističe Sreten.
Da dodamo još i to da se Farma Marin Gaj nalazi na oko 45 minuta vožnje od Beograda. Ako vam treba predah od gradske buke, ili ste se umorili od obilazaka manastira, banje, Ravne gore, pa ste još i ogladneli, toplo vam preporučujemo da posetite Marin gaj, gde će vas sigurno toplo i domaćinski dočekati.
