Autohtona rasa svinja Moravka, pored mangulice i resavke skoro nevidljiva u oborima širom zemlje. U poljoprivrednom gazdinstvu Sanje Petrić , na samo pola sata vožnje od Novog Sada na skoro 7 hektara ograđenog šumskog prostora preko 180 grla ove autohtone rase, od prasića do krmača.
Rukovodilac gazdinstva Đuro Karniž za našu emisiju priča o benefitima ove rase svinja.Po čemu je moravka posebna i zašto su retka gazdinstva u kojima se gaji.
Kod moravke je specifičan red mesa – red masti, ili takozvano mramorisano meso koje je isključivo crvene boje. U kvalitetu mesa nema nikave razlike u odnosu na meso resavke ili mangulice, kaže naš domaćin.
„Imamo 180 grla, znači od krmaća, pa do prasića, najmanjih. Sve u okviru gazdinstva PG Sanja Petrić. Bele svinje se hrane koncentratom, imaju prosto drugačiji život od ovih, mojih moravki, koje držimo na otvorenom, njima je bitno da imaju neku nastrešnjicu, gde mogu da se sklone od kiša, od vetra, snega, i gde može da im se daje hrana, mada je njihova glavna hrana, ukoliko je moguće da im se obezbedi livada, paša, trava i šuma, te da se ta hrana podupre sa nešto kukurza ili žitarica. Ovde su, na površini, tri, četiri, obora, i svaki obor je, otprilike, 7-8 hektara površine, kada kažem obor mislim na šumu, “ sa osmehom dodaje Djuro.
Kvalitet mesa moravke
Razlike u kvalitetu mesa nisu male, posebno ako čovek ima priliku da konzumira meso bele svinje, i meso moravke, ili mangulice, ili resavke, bilo koje autohtone sorte, ali koja je odgajena na slobodan način. Naš sagovornik otkriva da u načinu njihovog života i ishrane leži sva mudrost njihovog kvalitetnog mesa.
„Moravka, za razliku od mangulice, ima 8 do 10% više mesa. Što je prednost. Opet, prednost je kad se prodaje konačni proizvod. Kupcima se, normalno, više sviđa da kupuju meso, nego da kupuje masnoću.“ kaže Đuro i dodaje „krmače se same prase kad im je vreme u šumi negde, one sebi naprave mesto. Nakon 5-6 dana dovedu prasiće tu do obora i tek onda ih mi vidimo. Moravke mogu dva puta godišnje da se prase i imaju u proseku po pet do šest prasića“.
Karniž kaže da je ovo gazdinstvo prvi put prošle godine imalo prvu turu svinja za klanje. Meso su uglavnom koristili za preradu, za sušenje pršute, slanine, kobasice ...Svinje su bile u proseku 170 kilograma. Za godinu i po, znači 18-20 meseci tova.
Podsetimo sredinom 19. veka u dolini Morave, nastala je od domaće šumadinke, mangulice i uvezenog berkšira, a u formiranju rase učestovao je i jorkšir, da bi se dobila ranostasnija odnosno produktivnija i mesnatija svinja od tadašnje domaće.
Moravka zbog male brojnosti ugrožena
Moravka je jedna od autohtonih rasa svinja Srbije, koja nažalost, na osnovu podataka Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija nosi status rizično ugrožene zbog veoma male brojnosti u našoj zemlji. Međutim, vlasnici i zaposleni u ovom poljoprivrednom gazdinstvu u Rakovcu rešili su da stanu na put istrebljenju ove, po mnogo čemu specifične rase svinja.
Moravke nisu zahtevne za uzgoj i dnevne količine hrane su mnogo manje u odnosu na bele svinje. Meso i mast ove rase svinja sadrže u sebi pozitivan holesterol. Razlika između moravke i mangulice je dva posto masne kiseline. Moravka ima bolji prirast i ima prožeto meso belim masnim vlaknima, koje je veoma ukusno. Randman mesa između moravke i mangulice je mnogo veći u korist moravke, navode stručnjaci.
Pogledajte iskustva drugih koja mogu pomoći i vama!
Facebook Agrosaveti stranica posvećena poljoprivredi i svim informacijama vezanim za nju.
Prati emisiju „U našem ataru“ koja se emituje već 21 godinu.
Svake nedelje donosimo vam sveže informacije o iskustvima poljoprivrednika iz cele Srbije
na youtube kanalu Vertigo produkcije.
