U Donjoj Sabanti žive i rade čuvari autohtone rase svinje – moravke. Jedan od njih je naš domaćin, Aleksandar Vučićević. Nakon dugo godina provedenih u Francuskoj, odlučio je da se vrati u Srbiju kako bi cela porodica bila na okupu. Mogao je da bira sa čime će da se bavi, a odlučio se za uzgoj svinje moravke, iako poslovni ambijent i prilike u stočarstvu, najblaže rečeno, nisu zadovoljavajući. Sa kojim se problemima suočava i da li se isplati uzgoj ove rase svinja?
Danas u Srbiji tri rase svinja – mangulica, moravka i resavka čine sto odsto populacije autohtonih domaćih rasa svinja. Brojnost moravke je konstantno opadala, da bi 2009. godine na području cele Srbije bilo svega 100 grla rasplodnih ženki i 10 rasplodnih mužjaka. Od 2017. godine situacija se poboljšava, zahvaljujući upravo ljudima kao što je Aleksandar.
Svinja moravka je otporna i samostalna rasa. Sama traži hranu i sklonište, a najbolje rezultate daje u ekstenzivnom do poluintezivnom sistemu uzgoja. Aleksandar raspolaže sa oko 10 hektara zemlje, što obradivog zemljišta, što livada i šume, te je moravka bila prirodan izbor.
Proizvodne osobine moravke
Moravka je rasa svinja kombinovanih proizvodnih sposobnosti, a to znači da hranu podjednako dobro pretvara u meso i mast. Proizvodnost moravke nije na zavidnom nivou, mada je bolja nego kod managulice. Dnevni prirast iznosi od 250 do 810 g/dan, a zavisi od načina držanja.
Meso je visokog kvaliteta, a suhomesnati proizvodi spadaju u klasu delikatesa. Randman svinja je dosta veliki, gotovo identičan tovnim rasama i kreće se između 74 i 84 procenta. U njenom uzgoju ima računice.
Subvencije znače, kada ne kasne
Država pomaže poljoprivrednicima koji se bave uzgojem autohtonih rasa domaćih životinja putem subvencija kako bi se brojnost održala i povećala. Međutim, poslednjih godina to je izgleda samo na papiru, jer je u praksi malo drugačija situacija, a najveći problem je – kašenjenje sa isplatama.
Na koji način se subvencije raspoređuju i da li će i dalje kasniti ili će, zahvaljujući novom digitalnom sistemu eAgrar biti isplaćivane na vreme i na taj način, zaista, postati podrška poljoprivrednoj proizvodnji – vreme će pokazati, ali sve ovo ima uticaja na odluku poljoprivrednika, na koji način će se baviti uzgojem domaćih rasa i kako će koncipirati ceo posao. Aleksandar se prilagodio trenutnoj situaciji i odlučio se za preradu mesa.
Ima li računice?
Aleksandar je, kako sam kaže, nov poljoprivrednik, te zbog početničkog ne znanja nije imao dobre prinose sa svojih njiva. To je, naravno, uticalo i na isplativost posla, posebno u situaciji kada je sve vezano za poljoprivrednu proizvodnju enormno poskupelo, uključujući i hranu za stoku. Međutim, iako dokupljuje hranu za svoje svinje i dalje ima računicu.
Naš domaćin nema nameru da odustane od uzgoja moravki. Naprotiv. Ima želju i planove da širi svoj posao u pravcu povećanja broja tovljenika, onoliko – koliko može jedan poljoprivrednik da postigne.
Opširnije pogledajte u video prilogu gore.
Sagovornik: Aleksandar Vučićević, stočar iz Donje Sabante
