Na teritoriji južnog Banata stočarstvo je, na žalost, izloženo istim izazovima kao i u drugim delovima Srbije. Specifičnost ovog podneblja ogleda se prevashodno u razvijenom ratarstvu, a kada je reč o stočarstvu ovde su uvek bile dominantne izrazito velike industrijske farme. Malih proizvođača nije bilo ni pre u velikom obimu, kao u nekim drugim krajevima Srbije, pa ni danas.
Izazovi u stočarstvu su isti već decenijama, kaže za naš sajt Dragan Romić, ispred savetodavne stručne službe u Pančevu. Pre 10 i 20 godina znalo se da će doći do pada broja farmi i do ukrupnjavanja gazdinstava, zbog trendova koji su se već tada nazirali u svetu. Izazovi ovog tipa su uvek bili prisutni. Međutim, u poslednjih godinu do dve dana pojavili su se neki sasvim novi izazovi koji su stavljeni pred ljude koji se bave stočarskom proizvodnjom.
Drastično povećanje inputa, a manja zarada
Jedan od tih izazova ogleda se u drastičnom povećanju inputa i smanjenoj zaradi, što će neminovno dovesti do manjeg broja ljudi koji će se baviti ovog granom poljoprivrede, ali nužno ne mora dovesti i do smanjenja broja životinja, kaže naš sagovornik.
Oni koji ostanu u ovom poslu biće primorani tržišnim uslovima da se dalje razvijaju i da rastu, kako bi odgovorili svim izazovima posla. Značajna doza stepnje postoji i kod većih proizvođača, jer se ulog u proizvodnji stalno povećava, a krajnje je neizvestan ishod tog ulaganja.
U nastajanju su novi problemi koji direktno utiču na sve proizvođače, a to su sve naglašeniji aspekt ekologije, kao i pojava alternativnih vidova ishrane, i najava proizvodnje određenih hraniva koja nisu do sada bila pristutna, kaže Romić. Sve to zajedno doneće neke nove izazove, možda i mnogo ozbiljnije nego što su samo cenovni problemi.
Svinjarstvo i svinjska kuga
Nismo mogli da se ne dotaknemo važnog pitanja koje se odnosi na problem svinjske kuge. Naš sagovornik kaže da je južni Banat u velikoj meri bio pošteđen problema svinjske kuge iz već pomenutog razloga, a to je da se uglavnom veliki sistemi bave svinjarskom proizvodnjom, gde nema mnogo improvizacija.To svakako mora biti i jedno od osnovnih pravila kod malih proizvođača gde bi trebalo da bezbedonosne mere budu dovedene na jedan zavidan nivo, jer mi kao zemlja imamo preventivne mere koje ni najmanje ne zaostaju za razvijenim Evropskom zemljama koje se bave svinjarstvom.
Industrijske farme imaju kompletno zaokružen “ulaz i izlaz”, i sve što se dešava u jednom objektu ima svoju sledljivost pod strogim merama dezinfekcije. Takođe, u tim većim sistemima je smanjen broj ljudi koji ulaze u objekat, a to je postiguto zahvaljujući uvođenju novih tehnologija u svinjarskoj proizvodnji.
Kompjuterizovano je sve od kontrole ishrane, temperature, ventilacije, sprovedena je i totalna izolacija sa spoljnim svetom, i štetnim elementima koji proizilaze od spoljnih uticaja. Zahvaljujući svemu tome južni Banat nema problema sa svinjskom kugom i naš sagovornik smatra da je to jedina prava preporuka za sve one koji planiraju da se bave svinjarstvom, a pogotovo za male prozvođače. Sve nabrojano zahteva velike uloge I značajna sredstva koja moraju da se odvoje, zaključuje za kraj razgovora naš sagovornik.
Sagovornik: Dipl. Inž. Dragan Romić, PSSS Pančevo
