Kada ljubav preraste u posao sa ozbiljnim planovima
Kada su sa kolegom Željkom Malušićem, pre godinu dana kupili salaš u Mužlji kraj Zrenjanina, Aleksandar Vukoje, inače drumski prevoznik, nije ni pretpostavio da će im hobi, ljubav prema ovcama rase Ile de France, prerasti u poslovanje sa ozbiljnim planovima.
Prve ovce koje su zablejale, na njihovoj tek osnovanoj farmi, doputovale su iz Leskovca sa poznate farme ovaca Zvonka Kocića. Kod njega su i videli primerke ovaca rase Ile de France, uvezenih direktno iz Francuske. Bez dvoumljenja posetili su nekoliko francuskih farmi, kupili 250 grla i posvetili se njihovoj proizvodnji.
Obišli su Aleksandar i Željko nekoliko modernih francuskih farmi. Iako ima samo pohvalne reči za francuske kolege, on kaže da mi u mnogim stvarima prednjačimo u odnosu na njih. Kaže da su u našoj zemlji znatno strožiji uslovi držanja ovaca, pre svega kada su u pitanju naseljena mesta. Iznenadili su se kada su u samom centru grada videli farme sa životinjama, što je kod nas odavno strogo zabranjeno. Kako je čuo od tamošnjih proizvođača, farme su zasnovane na principu mehanizacije, a nosilac proizvodnje neretko je samo jedan čovek koji se na farmi sa 500 ovaca, ne zadržava duže od dva sata.
Proizvodnja genetskog materijala
Objedinivši sve prednosti i nedostatke načina uzgoja koje primenjuju francuski farmeri, upustili su se naši domaćini u ozbiljnu proizvodnju genetskog materijala. Preslikali su, kaže Vukoje, kompletan model iz Francuske. Identičan je sam objekat kao i zatvoreni sistem držanja, bez ispaše, što, kako mršteći se dodaje, malo poskupljuje samu proizvodnju ali su to ukalkulisali u troškove.
Iako je neophodan 24-očasovni nadzor stada, naš domaćin nam je potvrdio da Ile de France ovce nisu mnogo zahtevne, što je bio jedan od osnovnih razloga zbog kojih su se opredelili upravo za tu rasu.
Za taj segment proizvodnje na farmi u Mužlji, uglavnom su zadužene mlađe generacije. Marko Malušić jedan je od momaka koji je uključen u rad na farmi. Kako nam je rekao, njegove kolege i on svakog dana nešto novo nauče kada je reč o uzgoju ali da imaju sve manje nepoznanica u vezi sa Ile de France ovcama.
Planovi za budućnost
23-ogodišnji Marko, njegov otac Željko i Aleksandar Vukoja iz okoline Zrenjanina, relativno su novi u ovčarskoj proizvodnji, tek godinu dana bave se uzgojem preko 300 čistokrvnih grla ovaca, uvezenih iz Francuske. Imaju i 9 ovnova iz 6 linija.
Na svakih mesec dana, kako nam dalje objašnjava Aleksandar, selektivno se po 50 majki oplođava, a želja im je da uspeju da proizvedu oko 1000 majki, za šta će im biti neophodan još jedan objekat ali i podsticajna sredstva države. Znaće da su postigli svoj cilj, kada kupci iz Turske, Bugarske ili Grčke, umesto u Francusku, po genetski materijal budu dolazili na njihovu farmu i to po dvostruko nižim cenama.
Vukoje naglašava da srpski ovčari mogu da proizvedu čak i kvalitetniji priplodni materijal nego u zemlji porekla ali ne mogu i da naplate toliko novca kao Francuzi. Mišljenja je da su Francuzi, uprkos činjenici da prodaju brend, nerealno formirali cene svojih ovaca. Primera radi, u Francuskoj je cena ovna od 6 meseci starosti 820 evra, a ne postoji garancija za to da je on i kvalitetan za dalju proizvodnju. Kod nas je ta cena duplo niža.
Neuporedivo su veće i podsticajne mere za razvoj ovčarske proizvodnje u Francuskoj ali nisu zanemarljiva ni sredstva koja država Srbija izdvaja za subvencionisanje ove stočarske proizvodnje, naglašava Aleksandar.
Rizici i problemi
Kao i u svakoj poljoprivrednoj proizvodnji, tako i u ovčarskoj, svakodnevno se nameću brojni rizici i problemi. Dva su osnovna problema koji poskupljuju proizvodnju, kaže Vukoje. Jedan je manjak pašnjaka u Banatu ali i nesiguran plasman jaganjaca, što je dovelo do masovnog odustajanja banatskih ovčara.
Srećna je okolnost, kako navodi Vukoje, što su oni sigurni u kvalitet u svojih ovaca i nemaju razloga za bojazan da one neće naći svoj put do kupaca. Naprotiv. Iako su na tržištu prisutni svega godinu dana, za ovce sa njihove farme već postoje „liste čekanja“. To im je, kako zadovoljno dodaje Vukoje, „vetar u leđa“ i snažan podstrek u daljoj proizvodnji.
Opširnije pogledati u prilogu.
