Tehnički i tehnološki progres u oblasti biljne proizvodnje sve više zahvata livade i pašnjake, unoseći nove mere i postupke za poboljšanje njihove proizvodnje. Međutim, još uvek loše iskorišćavanje i prirodnih i sejanih livada i pašnjaka sve više ide u raskorak sa savremenom tehnologijom, agrotehnikom i naprednom stočarskom proizvodnjom.
Sprečavanje gubitka stočne hrane
Čak i na produktivnim i kvalitetnim sejanim livadama i pašnjacima ne može se obezbediti pravilna i racionalna ishrana produktivnih rasa stoke ako se travna masa loše iskoriščava. Mnogobrojni su podaci istraživanja i rezultati iz prakse koji ukazuju na velike gubitke stočne hrane sejanih livada i pašnjaka zato što se oni loše iskoriščavaju.
Oko tri četvrtine naših sejanih livada kosi se nepravilno, uglavnom kasno, kada trave cvetaju a često već i obrazuju seme. Na ovaj način gubi se oko 40-50% korisnih sastojaka trave, a u primitivnom načinu pravljenja sena (sušenju na zemlji i u otkosima) gubici su još i veći.
Povećanje prinosa i kvaliteta travne mase
Blagovremenim i pravilnim iskorišćavanjem sejanih livada i pašnjaka utiče se povoljno na prinos i kvalitet travne mase i sastav travnog pokrivača, zatim na efekat i rentabilnost primenjenih agrotehničkih mera, na raspored prinosa i na dugotrajnost sejanih livada i pašnjaka, kao i cenu koštanja stočne hrane i isplativost stočarske proizvodnje.
Povećanje proizvodnje mleka i prirasta
Ako se krave hrane zelenom masom (ispaša) ili senom bez prihranjivanja, dobija se prosečno 7-9 litara mleka, a u pravilnoj ispaši na kvalitetnim sejanim pašnjacima, ili uz upotrebu prvoklasnog sena, proizvodnja mleka se udvostručava i dostiže oko 18 litara mleka po jednoj kravi dnevno.
I za tov junadi kvalitet travne mase ima veliki značaj. Sa lošijom travnom masom dnevni prirast iznosi oko 600 do 700 grama, a sa boljom (posebno sa sejanih livada i pašnjaka) prirast dostiže 1,220 gr po jednom grlu dnevno, uz istu količinu koncentrata za prihranjivanje.
Sa razvićem trava nastaju značajne promene u njihovom sastavu i hranljivoj vrednosti. Starenjem trava smanjuje se i sadržaj korisnih sastojaka, posebno proteina, ugljenih hidrata naročito šećera, zatim vitamina i drugih sastojaka, a povećava se količina loših sastojaka u prvom redu lignina i celuloze.
Najveći sadržaj satojaka trave imaju u fazi vegetativnog razvoja, odnosno pre klasanja i cvetanja. U tom periodu sadržaj proteina na boljim travnjacima dostiže 18-22%,a količina sirove celuloze 18-23% u suvoj materiji. U vreme cvetanja i kod najkvalitetnijih trava smenjuje se sadržaj proteina na oko 9-11 %, dok sadržaj celuloze iznosi 30-33%, a nekih trava i više.
Travna masa sejanih livada i pašnjaka se može iskorišćavati za ishranu stoke na više načina,ali uglavnom u svežem stanju, kao zelena masa, uglavnom putem ispaše i u konzerviranom obliku, kao seno, senaža, silaža, osušena u obliku briketa i peleta i dehidrirana u obliku brašna.
