Uzgoj MANGULICA nije zahtevan, meso sinonim za zdravu hranu

Nošen duhom pravog poljoprivrednog preduzetnika i ugostitelja, Peter Guljaš iz Šupljaka, sela nedaleko od Palića, pre više od 20 godina, formirao je „Udruženje za uzgoj svinja rase mangulica Vojvodine“, i tim poslovnim poduhvatom, praktično vratio tu autohtonu rasu, koja se našla gotovo pred izumiranjem, na „velika vrata“ u Srbiju. Peter kaže da je prva grla, bele i žute mangulice, uvezao iz Mađarske i Rumunije, kako bi proširio broj životinjskih vrsta u svom mini zoo-vrtu, ali kada je broj prasadi dostigao pedesetak komada, ovaj vredni i preduzimljivi domaćin sa severa Bačke, odlučio se za njihov masovniji uzgoj. Kako kaže, danas već svi znaju koji su benefiti mesa i slanine od mangulice, pre svega za pozitivan holesterol, ali pre dvadesetak godina, kada je bio pionir u toj proizvodnji, morao je svojski da se potrudi da bi privoleo kupce.

Meso od mangulica sinonim za zdravu hranu

Mangulice nisu zahtevne za uzgoj, i to je jedna od prednosti njihovog uzgoja, priča nam Peter, dok obilazimo njegovu farmu. Kada je reč o ishrani te autohtone rase svinja, prasad do 30 kg se hrane koncentratom, a potom dobijaju kukuruz, ječam, detelinu, kupus, šargarepu.

Mangulicama odgovara upravo prirodna hrana i isto takvo okruženje, zato i ne čudi da su proizvodi od njihovog mesa sinonim za zdravu hranu. Čuvaju se u skromnim uslovima, važno je da su leti u otvorenom i provetrenom prostoru, a zimi da su zaštićene od vetra i snežnih nanosa. Nekada su, kaže Guljaš imali 120 krmača, ali su vremenom, zbog raznih negativnih okolnosti, morali da smanje obim proizvodnje.

Inputi u proizvodnji višestruko porasli

Jedan od gorućih problema na selu je, kako nam se požalio, deficit radne snage, što je glavni razlog što njegovi sadašnji radnici ostaju na farmi i duže od 8 sati dnevno. Zbog toga su prinuđeni da redukuju i dostavu paketa brojnim novosadskim i beogradskim prodavnicama, a od naredne godine, kompletan asortiman kupcima će biti dostupan u specijalizovanoj prodavnici, koja je trenutno u izgradnji.

Kupovna moć građana je opala, a inputi u proizvodnji su višestruko porasli, i to je proizvođače dovelo u gotovo bezizlaznu situaciju. A država, kako Peter nezadovoljno dodaje, ne preduzima nikakve poteze da bi poboljšala sve lošiju situaciju u domaćem stočarstvu. Poređenja radi, naš sagovornik je naveo podatak da proizvođači mangulice, ali i drugih rasa svinja, u Mađarskoj dobijaju po 250 evra po krmači podsticajnih mera. U Srbiji je ta suma znatno niža, a najveći problem su kašnjenja u isplati i nesmetan uvoz svinjskog mesa, diskutabilnog kvaliteta, naglasio je ovaj poznati proizvođač sa severa Bačke.

Meso bez aditiva, konzervansa, veštačkih aroma

Peter i njegova porodica celu svoju proizvodnju zasnivaju na tradicionalnom načinu, od njive do trpeze. Ne koriste veštačka đubriva i herbicide na oranicama, a sve njihove prerađevine su bez aditiva, konzervansa i drugih pospešivača ukusa. Mesečno, u ovom mini pogonu „Sanos lino“- a u Šupljaku, proizvede se oko dve tone mesa i mesnih prerađevina, koji se plasiraju u prodavnice u Subotici, Novom Sadu i Beogradu.

Osim po kvalitetnom mesu, farma „Guljaš“ je čuvena i po suhomesnatim proizvodima – šunkama, slanini, čvarcima i namazima od čvaraka, kao i po svinjskoj masti. Peter kaže da je srećna okolnost što su i njegova deca pokazala interes da ostanu na domaćinstvu i doprinesu njegovom razvoju, čime su se stvorili uslovi da se on polako povuče i posveti putovanjima po svetu. Na naše pitanje, da li bi Šupljak, ikada zamenio za neku od svetskih metropola, Peter, uz osmeh, kaže da, iako često putuje, što poslovno, što privatno, nigde nema tako miran san kao u svom rodnom selu.

Opširnije pogledajte u video prilogu gore.

Sagovornik: Peter Guljaš, stočar iz Šupljaka