Uzgoj burske koze i romanovske ovce u Žablju

0
4172
Agrosaveti - Burske koze i romanovske ovce Zabalj 05

U ataru sela Žabalj, na mestu gde je nekada imao ribnjak, zatekli smo, inače kamenoresca po struci, Vasu Zlokolicu kako svoj salaš pretvara u jednu oazu poljoprivrede kojoj namerava da se u potpunosti posveti za godinu dana kada mu sleduje i zaslužena penzija. Ribnjak pretvara u pašnjake, a u oborima, koje je već lepo, gotovo idilično uredio, već nekoliko godina množi romanovske ovce i burske koze. Iako su se i njegovi roditelji bavili stočarstvom, on se na poljoprivrednu proizvodnju odlučio zaista iz ljubavi i hobija.

Orius 1120x1080

Naš proizvođač je zaista birao čime bi se mogao baviti od poljoprivredne proizvodnje tokom penzionerskih dana i izabrao dve, kod nas još uvek retke vrste ovaca i koza.

„U principu, gledao sam normalno na internetu čime bih mogao da se bavim, šta bih mogao da držim i zainteresovale su me koze pošto su retke kod nas, po izgledu su mi se svidele, pogotovo to što ne moraju da se muzu jer ja nemam uslove za mužu, Ove su isključivo tovna rasa i tako sam se odlučio za te koze.“ – kaže nam Vasa.

Agil 1120x180

Na svom salašu Vasa trenutno ima 10 burskih koza i 12 staroruskih romanovskih ovaca, plan mu je da ih, sve ukupno u narednim godinama, bude oko 50, taman toliko da o njihovom uzgoju može da uživa, kaže. A zanimljivo je da je, kada je ovčarstvo i kada je kozarstvo u pitanju, izabrao rase nesvakidašnje u odnosu na generalno ovčarstvo i kozarstvo u Srbiji.

PROČITAJTE I...  Tov bikova u Hrvatskoj

„To je ruska romanovska ovca, ona je nastala negde u XIX veku za vreme dinastije Romanov. Veoma je postojana na zimu, na uslove držanja i plodna je. Ona u principu može i dva puta da se ojagnji godišnje, daje dve jagnjeta, tri, nekada četvorke u jednom jagnjenju, može čak i dva puta godišnje tako da daje od 4 do 6 jagnjića.“ – ističe Vasa.

Ni ovce ni koze koje je izabrao kaže nisu zahtevne u uzgoju. Iako ove rase ne zahtevaju posebnu ishranu naš domaćin ipak nekadašnji ribnjak polako pretvara u pašnjak kako bi ceo uzgoj ovih grla bio što kvalitetniji, a ona zdravija.

„Idem na kvalitetnu ishranu, uzimam granule, koncentrat i dajem detelinu. Ja još uvek nemam neku pašu, puštam ih napolje više zbog zdravlja. Planiram da uradim pašnjak na ova dva hektara što imam zemljišta, da napravim pregone, sistem za zalivanje, znači da bude neka poluintenzivna proizvodnja.“ – napominje Vasa.

Naš domaćin se ne osvrće mnogo na generalnu sliku i stanje ovih grana stočarstva u Srbiji ili bar ne dok ne bude mogao u potpunosti da se posveti toj proizvodnji.

PROČITAJTE I...  Stočari traže veće subvencije za krave i junice

„Ja nisam išao na to da gledam profit kada sam razmišljao o tome, ja sam išao na to da stvorim neku ljubav prema svemu tome; e sad slušajući priče još sam početnik u svemu tome i mislim da onaj ko ima pravo stado i ko ima gazdinstvo, ko ima umatičeno stado taj ima neku budućnost, a ko nema – ne verujem da će imati neku budućnost. Znači osnova je da se počne raditi od subvencija, matičenja, priplodnog materijala i svega ostalog.“ – smatra naš domaćin.

Vasu očekuje još jedna godina do penzije i potpunog prebacivanja na poljoprivrednu proizvodnju. Svestan da situacija iz godine u godinu, u ovim granama nije sve bolja, posle dugog, profesionalnog veka u potpuno drugoj branši, on ipak kaže da jedva čeka.

Opširnije pogledati u prilogu.

Prethodni tekstStočarsko ratarska proizvodnja u selu Gola Glava
Sledeći tekstUzgoj koza u Šumadiji

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime