I Bikovčani na listi za IPARD sredstva
Mladi poljoprivrednici na severu Bačke, spremno dočekuju IPARD podsticajna sredstva iz Evropske unije. Naš sagovornik Tihomir Gabrić, iz sela Bikovo, primakao se korak bliže kasi IPARD-a, s obzirom na to da se nalazi u postupku odobravanja i ovih meseci se nada pozitivnom odgovoru iz nadležnog Ministarstva. Kao i većina ovdašnjih poljoprivrednika i Tihomir je za ta sredstva aplicirao radi kupovine novog traktora.
Ovaj mladi poljoprivrednik ima sve predispozicije za dobijanje pomenutih sredstava, kažu u Poljoprivrednoj stručnoj službi u Subotici. Anica Marcikić, agroekonomista smatra da je sama činjenica da je Tihomir mlad, vredan, pun entuzijazma i želi dugoročno da ostane na porodičnom gazdinstvu, dovoljna za dobijanje zelenog svetla u Ministarstvu.
Odabrano gazdinstvo
Samo reči hvale ima, za svoje odabrano gazdinstvo, i Neven Orčić, savetodavac u Poljoprivrednoj savetodavnoj stručnoj službi u Subotici, koji je sa našom ekipom obišao domaćinstvo Gabrićevih. Govoreći o njihovoj proizvodnji, kaže da grešaka gotovo da i nema i da se svaka ratarska proizvodnja oslanja na nepredvidive vremenske uslove, pa tako i njihova.
Spadaju u red uzornijih domaćinstava koje prati Poljoprivredna savetodavna stručna služba u Subotici i ističe da imaju odličnu saradnju duži niz godina, budući da bespogovorno primenjuju sve njihove preporuke, počev od agrohemijskih analiza, prihrane do prisustva na brojnim stručnim predavanjima.
35-ogodišnji Tihomir Gabrić, od malih nogu bavi se ratarstvom i uzgojem svinja. Intenzivnije se uključio u rad na farmi, po završetku srednje škole i od tada se, uz oca Ivana, sa ponosom naziva bikovačkim stočarem.
Razloga za ponos i zadovoljstvo ima jer se njihovo imanje, iz godine u godinu, povećava i napreduje. On je treća generacija Gabrićevih koja se obrela u poljoprivredi.
Ostanak na selu ima perspektivu
S obzirom na to da se i većina njegovih vršnjaka odlučila da ostane na porodičnim imanjima i Tihomir svoju perspektivu vidi u svom rodnom selu. Što je jedan od glavnih motiva da svoju proizvodnju svakodnevno usavršava i modernizuje. Ima svu neophodnu mehanizaciju za obradu 250 hektara zemljišta na kojima gaje pšenicu, kukuruz, suncokret i uljanu repicu.
U pogledu prinosa pamtiće po dobrom 2016-tu godinu a nadaju se da će se ona ponoviti i ove. Svestan je da ni ove godine neće profitirati na svojim žitaricama, ne nadaju se da će za pšenicu uspeti da naplate više od 17 dinara, što je daleko ispod zadovoljavajućeg. Domaći proizvođači svinja, smatra Tihomir, jedni drugima nisu konkurencija ali ih guši nelojalna konkurencija iz inostranstva.
Svinjarstvo
Gabrić kaže da je jedna od prednosti bavljenja svinjarstvom ta što one nisu mnogo zahtevne životinje. Nisu probirljive kada je reč o dnevnim obrocima. Hrane ih kukuruzom, ječmom, sojom i koncentratima, a nisu često podložne ni bolestima. Tihomir zaključuje da je sva tajna uspešnog bavljenja svinjarstvom u dobroj genetici priplodnih nazimica, od toga, dodaje on, sve počinje. Kaže da su, uprkos drugačijim mišljenjima, svinje izuzetno inteligentne i fleksibilne.
A takva je i cena koju naš mladi domaćin dobija za svoje priplodne krmače od lokalnih nakupaca. Nije prezadovoljan tom saradnjom te im je jedan od prioriteta, u godinama koje slede, značajnije povećanje proizvodnje, kako bi svoju robu uspeli da ponude nekoj od poznatijih klanica. Teško je kaže praviti dugoročne planove ali se nada da će njihovo gazdinstvo biti prosperitetno i u budućnosti.
Opširnije pogledati u prilogu.
