Iz Jagodine se u bivšoj Jugoslaviji godišnje izvozilo oko 700.000 ćuraka. Iako je ćuretina zbog svog kvaliteta jedno od najzdravijih mesa, u proizvodnji su problemi svakim danom sve veći, a sada je u ovom mestu ostao samo jedan veći farmer koji gaji ćurke.
Ćuretina je zbog malog udela masnoće i velikog procenta proteina i minerala jedno od najkvalitetnijih vrsta mesa. Međutim, proizvodnja sve više grca, i čini se, kao da ništa ne štima: od uslova na tržištu do nepostojanja klanice i sve manjeg broja velikih uzgajivača.
Nekada je Jagodina bila prestonica uzgoja ćuraka. Sa farme tadašnjeg Agroindustrijskog kombinata godišnje se izvozilo 700.000 ćuraka. Ćurećim mesom snabdevali su se sindikati, diplomatska predstavništva u našoj zemlji, ali i restoran SIV-a gde je Titov kuvar imao jedinstven jelovnik od ćurećeg belog mesa.
Međutim, velike farme su pogašene, a sada je ostao samo jedan farmer.
Zoran Milojević, vlasnik je farme ćuraka u Bagrdanu kod Jagodine i ima u tovu 2.000 ćuraka. On je jedini vlasnik farme ćuraka u Pomoravskom okrugu. Kako kaže za RTS, u ovom poslu je već 33 godine, a njihov broj se iz godine u godinu smanjuje, dok se problemi gomilaju.Prema njegovim rečima, jedan od najvećih problema je nepostojanje kontinuiranje proizvodnje, kao ni klanice za klanje ćuraka u Srbiji.
Danas se domaće ćureće meso prodaje sporadično na pijacama i u trgovinama. Kilogram ćuretine košta 450 dinara, a za celu ćurku treba izdvojiti više od 5.000 dinara. Za velike trgovinske lance nema dovoljnih količina, pa ćuretinu – uvozimo.
Sopstvenu preradu i manja pakovanja ovaj farmer vidi kao budućnost svoje proizvodnje i jedini način da opstane.
Izvor: RTS
