U Karađorđevu, selu kod Bačke Topole, upoznali smo Predraga Ćulibrka koji ima zanimljiv hobi, te je tako pre četiri godine i nastala njegova mala farma gusaka i pataka i naravno plovki.
“Poenta naše priče su izložbe. Kada kažemo farma, mnogi pomisle na veliki broj životinja, ne, nemamo mnogo. Obično to bude do 100 odraslih jedinki, trenutno ih imamo 70. Zimi nam rezervišu, pa od toga što proizvedemo, vršimo selekciju i prodajemo.” – kaže Predrag.
Zato Predragu nije bitan kvantitet, već samo kvalitet, jer su plovke namenjene za izložbe, za druge hobiste, pa se naš domaćin trudi da oštrom selekcijom ostavlja samo najbolje. A o kakvim plovkama se zapravo radi? Pa Predrag ima nekoliko vrsta, od kojih ćemo izdvojiti krivokljune patke, a tu je i Ruanska patka, izuzetno krupna. Svaka od njih zahteva određenu pažnju. Na primer ove Ruanske spadaju u teže tipove plovki, te se mora voditi računa o nekoliko važnih detalja, kaže naš sagovornik.
“Imamo tzv. teže tipove, a sa njima je teže i raditi. One s proleća moraju na dijetu, kako bi mužjaci bili aktivni. Teže rase ne nose puno jaja. Dakle, s proleća idu za zelenu ishranu, niskokaloričnu. Inače, kod tih rasa se mora paziti i na kalcijum, jer im noge trpe zbog kilaže. Kada pričamo o Ruanskoj patki, ona se slabo kreće, teška je, takva je rasa.” – objašnjava naš domaćin.
HOLANDSKA KRIVOKLJUNA PATKA
Predrag je akcenat stavio na Holandsku krivokljunu patku koja je u Srbiji veoma retka, kaže naš domaćin.
“One su skroz zahvalne, a najosetljivije su kada su male, kada se izlegu, jer imaju prevelike noge u odnosu na telo. Zato se mora u prva tri meseca uvesti kalcijum. Inače, nisu zahtevne, oplodnja je preko 80%, aktivne su i nose do 80 jaja godišnje. Loše su majke, mora inkubator. Mi svakodnevno skupljamo jaa od svih, osim Frankonske guske, ona sama leži na jajima, izvodi itd.” – dodaje naš domaćin.
USKORO STIŽE INDIJSKA TRKAČICA
Možda nije reč o zahtevnom poslu, ali to je samo prvi utisak, jer da biste bili uspešni plovke pre svega morate voleti, ističe Predrag, međutim, za kvalitet tržište postoji, dodaje naš sagovornik. Njegovi kupci su ljudi koji razumeju o čemu se ovde radi, zapravo, ozbiljni hobisti koji žele da drže određenu rasu plovke. Ljubavi prema plovkama Predragu ne nedostaje, a već razmišlja o sledećoj rasi koju bi voleo da drži na svojoj maloj farmi.
“Tako je kod nas hobista. Uvek može bolje i uvek može još nešto, nema tu kraja. Stiže mi indijska trkačica, nadam se do jeseni.” – najavljuje Predrag.
Predrag svoje plovke izlaže na izložbama u čitavoj Srbiji, te se nada da će ove jeseni to biti moguće, jer prošle godine, zbog epidemije covid19, nisu izlagali. Njegovi planovi su uvek usko povezani sa selekcijom, jer mu je cilj da ima kvalitetne plovke, kako zbog sebe, tako i zbog svojih kupaca.
